Bosanska vila

Стр. | 286

1904. БОСАНСКА ВИЛА 190

Ограшна болест | — Прича К. М. Стањуковића. — | =

(6 Бено Јован Л. Срећковић, Уто.

(Свртетак). 210: _ брада, теби се Т том олучају не може. – | |“ рошто је четири године ш ва то вријеме "веровати. Ти си такође књижевник — рече Иван_ ништа нијесам чуо 0 Пвапу Ракушисину, Ракушкин смијући се лукаво. == Јест, и он има неко нити сам ма у ком листу нашшао на ње- предубјеђење.

гово име. Ја се поново вратих у Петро· град, сјетих се старога друга и потражих

| Пе и прије тога писао је ужасну количину р0=

није било уредништва гдје бе не налажаху његови "рукописи тако, да су

__Његово ђаволско јогунетво и злобна увјереност "веома су ме изненадили. Његово. самољубље и објетљивост постали су тако тугаљиви, да 56 с њим“ било

тешко говорити (ој предметима који се тицаху лите- |

ратуре. Ми смо се често виђали и заједно проводили вријеме са трећим другом, који је ступио на позор= ницу. Равумије се, да смо избјег авали да у присуству Ивана. "Ракушкина. говоримо о његовим производима

и уопште о књижевности. "Такође. ш сам он ријетко. _ је отпочињао. Не сјећам се како је неки од нас при- _ мијетио, да је Бапзак, прије. но што је. постао "чувени

_ром ниста, написао много. рђавих | романа. _На јед:

„ред. Мван Ракушкин = поло сав блажен и : првенећи |

И ___ _ --— | __- |

— Велики писци увијек оу тако почитвали! _

_ Јасно је било да. ЈЕ он то мислио. о себи и тубио наде. ___________ -

Једном Равуповин. дође нама (5 вам. заједно _ живио“ са глумцем), донесе дебео рукопие пи замоли.

"да Про тако. На Ру коџису- у Ста судбинске Рије 0 О а - Пејн: 5 а 55 > Е- = ј

— Пло сам га. " три ; уредништва, | _ али га пи : 1 бал. је свргао. што вебу писати а

Е једном не примише · Јамачно· га нијесу ни читали.

· Позвато је како: се уредништва. владају. према младим. | да. ли 1

_ писцима. Ја У истини. почињем сумњати: "се отканим“ писања.

- Ојутра- дан смо почели читати. Роман. овај | бо

ЈЕ баво би га знао шта. 5 Послије неколико дана дође. Пан 5 Рашки

Јесте ли прочизаиг ______-

- Прочитали смо. |

— Па шта инелире

— Иване, окани се писања! — _ рече глумац, —

| Полива, окани се!

__А шта ти "велити 2 =-_-_ ја |: се. потписати испод : његових ријечи.

га. Он живљаше у малој собици, врло биједно.. мана. Ми се обрадовасмо један другоме. Он је _ омршао, поблиједио, „ријетко је јео; али није

о и трдио је сва. уредништва. Изгледало је, да.

се на пошљетку у овима | уредништвима бојали самога имећа Ивана Ракушкина. |

„смијући 6.

Ми га стадосмо озбиљно увјеравати, да се ош кани писања и предложисмо му ово: да однесемо. рукопис једноме познатоме критичару, кога је и Иван

Ракушкин поп гтовао, па нека. он: каже своје мишљење.

Ракушкин пристаде. — - Хоћеш ли се онда отканити писања = — упшта

5 глумац. - — –

_— Хоћу = туробно_ одговори дела Ракушин, Е пзлавећи: на, поље,

_ Одосмо познатоме критичару | и испричасмо. т чему је ствар. Критичар је био тако љубазан, да је. драге воље пристао прочитати Пунапие и МЕ недјељу дана одговорити.

Само увалуд ! мислите да га У излијечите од те "болести. То је Па болест — додаде критичар

Послије. педјељу дана добисмо рукоше натраг са примједбама. У њима је у врло. лијепу облику исказан. савјет писпу, да никада више не пише. _ |

Оју традан Ракутт дође нама. Он бијаше у8-

буђен. Његове плаве очи свијетљаху. Лице. се сваки

Као. сви самољубиви. људи пије одмах отпочео разговор О ономе, то __ РАИ | отноче

По је ве Јо одговор.

О отпоче четати. На његову опазисмо |

о горак. ПА | то. – По | И Е о

ала“ Богу! | рече У атиоц. - Јадиа Мвап

излијочно "се! — Тешко ла ће одржати ријев. Јосп ли. опазио | како се оемјеху _______ =

_ Ја сам био у праву. Није прошло ни мјесец лаца_ а [| или поново написа два романа, но већ под ис еудонимом Ракитина_ Ни једно уредништво вије пршмило. његове романе и он их продаде једноме Књи= жару за 50 рубаља. Натписи бијаху крупни.

– ба романа бијаху искритикована у листовима, но Ракоувкин. је био сасвим о Вар одуша“ према тим чланцима. Јо говорио је -

_ Много Цојабо ПА =

Свуда. А ју Па кост |