Bosanska vila

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904 |

Бр. 16. ба 16.

елипом хода, Да, кад се иде на пољски рад, то ви-

логојне шћери Крајине љуте — дјевојке и младе снаше узму прелу, плетиво ишли вез, да нијесу празвих руку. Путем преду или Пода | 5 ужини и "одмору, борме, и везу. о

(0 пртенини и сукненини ради се обноћ. Устаје

„се, рани се, скушљају се набијаље, влачиље или гре-

бенаље и преље. Вев се већ ради дању.

Прело се ш сијело састаје обично од Божаћних |

поклада па све до часног шоста. Шреље зову дуре "удаваче, пнокосне жене, ш оне куће, гдје има мало жена, дјетића много, па им једна или двије жене не могу напрести све што им треба, И бећари, људи без женска у кући, зову и скупљају прело, а уз прело иде и сијело. Гдје има више цура и момака, ту се састаје прело и сијело а да се и не зове. | |

Ако се преље зову, даје им се јело, иначе не, већ ако овдје, ондје сека беки, друга друви, прији, „куми, па и новој свахи или ваови изнесу љешника, _ ораха, крушака и по коју јабуку. - На прело и сијело иду дјевојке, момци сву _ и младе снаше. Уз дјевојке и снаше иде ко њихов, да. на прелу и сијелу пазе на њихово владање. Старије жене и дјевојке поучавају и сјетују млађе.

„Кенска чељад преду момци заметну штру и играју се, а старији људи између се приповиједају и казују један другом своје доживљаје. Гуслар мора бити и он пјева: _ — .

»Српеку славу и српске. јунаке, ___Љуте битке, муке свакојаке«..

Преље се натјечу која. ће више напрести. Момди

. врази украду од дура пуна вретена, па се онда. ру-

гају, како је ова или она лијена и мало опрела. Док

ти која од снажеијих и слободнијих жена не екочи

међу мушкиње, нађе пи отме вретена, па поврати дје-_

ј Роа, а момке у шали почне ружити.

Дјевојке или младе пјевају предуби, Сваког |.

- "момка Ш дјевојку пришјевати и споменути, а особито

ако знаду да се воле. Адета ради сваког ће и сваку споменути. | – ____У Кмебанима, пјевају:

близу манастира Гомионице,

»Уродиле витне љеље | _Ко ће љеље подабрати > Подабрати лјепи Јово. | | _ Ко Бе Јови припомоби7 Припомоћи лјепа Мара. Ко ће Мари прстен дати > Шрстен дати лјепи Јово. Ко ће Јову загрлити го Загрлити лјепа Мара. Ко бе Мару пољубити> а лепи Јово ').

Б| Вићи „браске народве пјесме“ 1886. вод. стр. 52.

Шетра Мирковића од

_ коло« и »дјевојачко коло,«.

И ове се пјесмице пјевају између осталих, и то баш у околини мог постршано манастира Гомионице: = ТЕ »Бујела воро, не сванула скоро, Док се дика не наљуби момка! Љуби дико, док је момче младо; -- Кад остајри, ко кад побудали! Мука ти је љети боловати, Кад Шљиванке у коло полазе: Сваки Шљивањ по Шљиванку вода. Јово Мару проводи по хладу; Срце Маро, има л теби хлада 2«

По. Гердан кити љуба Иванова, Гердан кити, гердану говори: Мој гердану, моје суво влато, Какав Бе те јунак потргати! - Неће Гавро, жив мајци не био! "Хоће Раде, радосна му мајка! О | "Змај пошета с мора на Дунаво, И пренесе под крилом дјевојку, Под другијем рухо дјевојачко.

ТИ.

Ој, Илија, око соколово,.

Што ми стноћ у коло не дође! Био пош'о, до језера дошго,

Из језера нешто проговара, ·

Ја л' је вила, ја ли шарен- -гуја 2 Да је вила, у гори би била, "Да је змија, у трави би била.

Игре су на прелу и сијелу од више руку. Ја бшљежим за сад ове: =

___ | оло. »вборачко али пма и само »коло,« за које бих рекао да је јуначко и витешко коло, јер

ту се хоће снага и вјештина. Млади момци, Срби

У Босанској Крајини рекну.

" Ераји тишти, играју ту игру на прелу и сијелу. Њих

неколико похватају се за руке, други се попну на њихова рамена, па се и они похватају за руке, играју

коло наоколо.

Доњи МОМ пјевају: _ „Овако се коло птра, коло пгра

_ Овш горе одговарају: »Није тако, већ овако, роде ми

Тако момци играју. Један од њих узме кашике, обично три, међу прете“ метне двије, а с трећом удара у опе двије и тако им даје такт. Све упре очи у то јуначко коло, гледајући (Србе пеливане. Својат хвали свој род, како је јак, снажан п вјешт По гдјекоја дјевојка смијеши се и мило јој је, што се толика хвала просипље на њезиног драгог.