Bosanska vila
а 509 1904 БОСАНСКА ВИЛА 1904. | нија — подужа амовта внкомија. А ови ти, што их У Мостару 8. јуна 1895.
до сад споменух, тек су мајушни део големом кон-
_ гломерату Ловршћу шдеалпних ликова, којима. славе
пева млади песник, потрзајући их из свију времена, | а са свега света тако некако. а бешро, као да их вади ша рукава. Све он спави, свему бе диви, и сувише зар повлушан својој Ели, која „ва роја соја“ у идеалној слици премалећа ртипо уете тражи од њега, да је „оКеци газјко5!“ таквом, да се "„зујеа
-- | ртозге дике сиде“. „Мијо! завјат“ који је „зГабајист
__ ртођјсбе ц знег Пјере дјетојке зорпо пипогпе уедје
па Је запак“ мора да је бунован пречуо тре= видео прави смер дошаштају своје побудилице, која му вацело није мање искрено одана, него некад Егерија честитому Нумш, Без сумње њој ни на крај
_ памети није било, да песнику ослади разметљивост.
Знала је она, да „киее Баре“ могу прославити њену „пеђезки ројауц да „тогуцба зопеј“ њој_ може бити „којајпа око утата,“ да „рајада Као Јасапа Коргепа“ може скрити њене груди ш да уоћоја Капеопа“ може „Квипот сагакош ош“ њене „зуПепе јаз“ а да за то песник не мора потезати све, што. има пмена, од како је света ш века па до наших дана, од Јехове, коме се, по натлем песнику, обраћа,
им Ботић молштвом, да не да, „да Шттан зиуе К6
разо гобђје и обшзКој Кибђе па до Д Анунција. Ту већ онда није „ђогаво офеејо,“ које је скројила машта, или су га бар тако затрпале ројте кићанке = мал не рекох: павитина ш драча, као у прица — да му се не зна креног имена. Ту већ онда оне лепе чисте, здраве и свеже младићске осећаје мораш свећом тражити. Такве песме нису лиричан дар, не откривају, не додирују дубље, скривено, тајанствено у нама, не пупе нам душу осећајима, не разведравају нас и
· не растужују, него нас остављају хладне, једино ако
се мало ражестимо, што нам се импутира, да Ћемо се дати опсенити и завести, да за чисту еманоцију · песничке душе сматрамо оно, што је родила кокетерпја с ученошћу. Јевте, Ловрић зна много и много је ваучло у школи и рмуаба аШсепба, али једно не зна, једно још није научио, а то је: како ваља оно;
што човек осећа, саопштити другима тако, да им у-
души зазвучи музика, у којој и туђе осећамо као.
своје. Шат песме му из друге перијоде докажу не-
кап, да се човеку то не отме, кад се сталожи те буде. и — скромнији. Шат не успева онда више "батпипа, дојотм~, ва која са главним представником модернога. декандана, са покојним Полом Верленом мора рећи, да у њима се деш! ез! запз гајзол. Куд и камо бин сад боље био урадио, да се једино држао оног ДИВ-
ног медичијевског Овапе 6 ђеЏа глоутегла.. Ваљда _
_ му онда нико не би могао приговорити, да му не иде
од срца оно, о чему. је рад друге да увери.
Него за другу перијоду ваља претходно још да
прелиста који пут и граматику свога јевика, да му
_ предлог с уз средствене инструментале, где му отуд.
—_ - камо краћа. Брзо сам добио ово писмо:
нема места (скоро на свакој страни ове књиге).
__Ббец Сад – Јован Грчић. —
из ШИОЈЕ НЕКАДАШЊЕ УРЕДНИЧКЕ ДОЖИВЕ. __ ______00 Јована Бошшти __ _________ (Наставак). | __ | : ___Овај пут пауза међу писмима била. је куд. и.
— 8
_Ево тога ш
___ Поштован и драги 2000. професоре!
Врло сам Вам вгатвалан ма тослатој. ми свједоџби Јаковљевој као и на тријалшељеким савјетима у Вашем писму. Па Е ;
Односно полагања седмошколског истилал, ја сам се разговарао с Аленом ш он је тротиван, да ја у отлилие више и тастављам школе "По ја сам штав емиелио, да друкчије радим. До душе ја за сад не ћу долавити у 27. Сад нити питита толагати, али ЋУ
отићи у Глајтенберга п осталпи темо до два мјесеца,
та кад се вратам из Глајтенберга, ако се будем обје ћао толико здравим и јаким, да могу наставити школу, онда Ћу доћи у почетку септембра т толожилиш ЈУЈГ.
· разред а вл тим се уписати 82: редовног ђака У771.
равреда та остати у 11. Саду. Ако ли се тан не будем
овјећао добро, онда Ћу једном ва свагда узвикнути: —
збогом ђатем животе! п моја ће догадања стаза свр“ нути м ло на страну и ја Ћу, заузет обимним тр-
Бр. 15 и 16.
говачким ситанилмар ским вошо, са пуно бола
чежње гледалац некадање евоје другове онамо на травој стави, далеко треда мном. Шти ћу ја“ Ја Ћу се замислила у положају фаналпимног ш побожног Бедујина, кога Ре стићи брго страшни семум % трошттпаћу са пуно вјере: лако ми је суђено! Буерујше, ако останем овако, волио био, да никад школе ни видио нисам, макар баш и Бедујим био. Ом је барем миран ш вадовољан са својим животом а »ђаче недоуче« ш ако
мисли да је нешто, трагно је. неигдрисљиво као мје-
тур од сафуна. Можеше мислити, како је човјеку, кад не само зна, него 1 осјећа, да је талко суђено!
„Ја мислим кров два дана полазили у Глајтен.
берг. Дјени ће врло мило бити, ако сетамо нађемо, а наћи ћемо се поуздано, ако само у току јула дорете. _ Алекса Вас пуно поздравља. ;
__ Драго ми је, шлао се покреће > Брамково · Коло«, _Читао сам у политичким листовима, како се је уред-
_ мит обратио ш ма »њ. умјетничку Задр « у Београду
варпд сарадње т како је већина обећала радове. Како
- се види, тај ће билпи све стара и опробана тера а га
нас томеланике неће билањ мјеста Ипак ја сад пишем оригиналну једну причу чв Мостара, коју лу Вам Лама допадне, и послаћу је г. Адамову, а "ако не, ја ћу је са туно зебње послала на милости 1 немилост своме старом повнанику » Делу«. Да збиља! Мисли проф. Лаковић, да ће му > Бр. Коло« билти ва_љастије ч боље од »Дела«“. - - = ___ Ја Вав искрено и срдачно "поздрављам ц желећи Бам сваку срећу и здравље остајем __-____-
__________- Раша потни ________--- Јефтањ Р. Шантић.
___Последње сам писмо од Јефтана добио после. | | у св. Саве године 1896. По том писму нисам могао се пе омакну више облици а Ја запсбен (стр. [8) и
слутити, да ће га још те године нестати са земље:
ома _— _____________ - У Мостару 19. (27) јануара 1896. б
Драги господим професоре та учитељу мој! -
____Опростите, штпо Вас“ опет _угнемирујем својим писмом, али ми ево д у у драмалиски писац Ристо Мророковић тиз Невесиња 1 трлаа врта, бога ма ме облети 1 "стаде ми читати
__своје драме! Затваљујуки мојој Стшрпљивости ја сам чилтања окрену 66 _ разговор и он ми триповједи, како је ишао у 1 Сад,
га бајаги пажљиво слушао. Послије
(ако је дозрштм) у !лајтенбергу прочитати, па ако се
ође један »Слепчевић« наш први