Bosanska vila

Бр. 15. и 16.

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Стр. 301

како се виђао с Вама, како Вам је дао некакву драму “ како има толико дуго времена од тада а Ви му (баше сте немшлосни!) ни ријечи о њој не тисастпе, и ако је ом писмом >ургирао« (његов израв). замоли ме »под тријалељску,г да Вам ја пишем и да Вас замолим, да се та драма већ једантут »даде у штамту Бранкову Колу« и, као талао видите, ја Бас ево скру шено молим, услишите гласе младог пи надобудног Олепчевића. Вар мо одговорите и натилштште двије три ријечи. Ја знам, да он га се Ви драге воље ратови“ љали, та могу погодити оттрилике, зашто му нисте све до сад тисали. Али вјерујтас, драги учитељу, Ви ћете уминилим велико дело милости душевне, ак га оштаро у писму опоменете, да се он окане Ћорава посла. Он има велику фамплију, а ом јој је слава; он не ради атсолутно ништа, него се шета и тискара; 76гово имање рапидно опада, док му главу раздиру све већма социјалистичке илузије и брутални Пелагиће визам. Осим таога узмите у обаир његову тримитивности, необразованост, та ћете имати слику (Слепмевићеву, а видићете, да бистае добро учинили, кад бисте га опоменули, да оно мије његов тосао. За то тереба спреме, образованостан. Ви сад изволите радити како тоћете : или му писати или ме, а ја се могу заклети Слетчевићу, да сам Гам тисао и »ургирао«.

Ја мислим, св. Савска је Бесједа ш ове године, каб па увијек, сјајно испала ПО о налем тојевачком друштву може се рећи, да врло добро напредује. Ове зиме давало је до 10 сијела за своје чланове, на ко јима се одиграло 7—8 шаљивит комада у 1 чину, а у очи нове године чак »Милош Обилић« у 9 чимова! (в. Савска забава испала је изван очекивања Па три свем таом даје се опета кроз 15 дана (890, јан) забава, на којој ће се одиграти > Два цвамкика«. Као шлао видитве, читава серија вимска. Мостар живи, шлао ми је свакако врло драго

Алекса и Свет. Ћоровић токусћу нов белетрис“ тичан лист »Зору« (или > Побралинмство« = није још одлучено). Сви виђенији српеки књижевници обећа ло су, а неки већ и послали своје радове Хоћсте ли и Ви билаш добри, да стутите у титшово коло, да нам учините ту части и радите на »дори«. Пошаљите штогод : било забавно, било жрилаику, било тревод. Ја Вас то молим, пошто сам пч ја један од чланова редакције.

Тримите пзраз моје особилле љубави з. тошлаовања. Баш одани ученик

Јефтан 1. Шантаић.

(Насјавиће се),

КЊИЖЕВНЕ И КУЛТУРНЕ БИЉЕШКЕ,

Омладински Гласник. Изишла је седма свеска, овога ваљанога листа српске великошколске омладине. Њом је завршена ова прва година »Омладинскога. Гласника,« а тиме се уједно прекида издавање и уређивање листа у Бечу, него ће се, по свој прилици, пренијети у Биоград. Уредништ о се у завршној ријечи жали, да није било онаког и оноликог · одзива у српске омладине према своме органу, како ош требало да буде. Уредништво добро вели, да српској омладини треба неуморпа, папорна рада, да постане поуздана народна узданица. Али као што се уредништво »Омладинског Гласника« разочарало у многим способним омладинцима, тако исто и нама је жао да српска великошколска омладина из“ ових

вриских земаља слабо, или готово никако (част пзуветцима) не помаже овај једини српски књижевни лист, који се бори са силним сметњама и неприликама. Вар није дика и понос све Босне и Херцеговине, да она чува и његује данас најстарији књижевни лист у свему Српству, око кога би требало да се искупи све што пером влада, да тако покажемо својим душманима, да смо јаки и да можемо више и боље од њих. А »Босанска Вила« увијек је примала и подстицала на рад и слабије домаће раднике, само да се може похвалити пи накитити домаћим перјем, Тако ће радити и унапријед, молећи српску омладину да је се чешће и више сјећа.

0 образовању воље. Српска академска омладина у Бечу, знајући да јој је прва дужност самообразовање пи радни препород, како би данас сјутра постала у своме народу апостол разумног и паметног живота, народне културе и носилац племенитих човјечних идеала, превела је и дала у штампу најљешпу књигу за омладину. То је чувено дјело професора „Кила Цејота. »() обравовању воље«. Та ће књига добро доћи младим радницима као тежаку Бурђевска киша. Она ће сваком омладинцу бити најбољи друг, савјетник и пријатељ Добра је и за ђаке и за оне који су били ђаци ш који хоће да постану ђаци добре ствари. Ту књигу не треба да затвара омладина, ако хоће добра себи и своме народу. Књига је велика 20 штампаних табака. Цијена је 240 К. Претплата се шаље, српској манастирској штампарији у Карловцима, гдје се и штампа.

Члан _ краљевско-српског _ позоришта. Љубиша Иличић, вриједни син старога позоришног ветерана г. Фотија А. Иличића иступио је са словеначке позорнице у Љубљани, па је ступио као сталан члан краљевско-ерпског позоришта у Биограду. Честитамо!

Србин однио побједу. У Бечу је била расписана. награда за најбољу композицију. Ту су се утркивали најбољи свјетски мувичари и између 80 туђинских композитора; однио је награду Србин Петар Стојановић, спршени ђак бечког конзерваторијума. Компонована пјесма, којом је добио награду, посвећена је руском цару Николи 1. Слава младом композитору, за кога се сада распштују на све стране!

Освећење Хрвојева барјака у Мостару. Дигла се читава галама, узбуниле се бутум хрватске усијане главе, гдје год их има и све полетјело у Мостар, гдје се развија хрватска застава, да похрвати сву Босну и Херцеговину. То је све, по нашем мишљењу, дјетињарија, лудо и пусто изазивање оних, којима не годи братска слога између Срба и Хрвата, па хоће опет да замуте воду, а нађе се усијаних глава, па вјерују тим назови пријатељима, који силом стварају Хрвате и ондје, гдје их никад није било, знајући да ће тиме најбоље раздражити Србеми опет распирити стару свађу и омразу. Али ми се надамо да ће пасти сви ти марифетлуци наших заједничких душмана кад свјесна браћа зашграју заједничко коло и почну радити за се, а не за другога, који користећи се нашом свађом, обадва брата држи за јаку.

У часовима одмора Наш сарадник г. Светозар Ћоровић дао је у штампу и другу књигу својих приповједака »У часовима одмора«. Књига ће бити велика 15 штампаних табака велике осмине. Цијена јој је 2 круне, или 2 динара. Чист приход намијењен је друштву »Просвјети«. Препоручујемо ову другу књигу Ћоровићевих приповједака, а о првој књизи донијећемо оцјену у 17. броју.