Bosanska vila

1904 БОСАНСКА ВИЛА 1904 ЊУ Стр. #8

Чаратић : Милун: Потеци, Раде, бегунце ми дај, Одмакните се! (аграби дете) У заклон ту, под оним бедемом! Је л' мушко, стара 2 Ви, момци спремни да сте, у поток Павлија: За крвницима! Јесте, мученик! Марко, (гледа у шуму) ЛТилун, (диже дете обема рукама та га гледи) Ево првога!... угледа) Море, осветник! Кукавна. жена; та баш посрће. Најмлађи хајдук у дружини свој. Стражар (с поља) Одрасте л' само, чућеш његов глас, Ко је2 Ха, ти се смешиш2 Виш, разуме тај! Алекса (тужно) (тиспа му) А—у! а—ру! (носа га и гуче му) Роде мој! Марко: Чије ли грехе испаштамо то 2 Не урлај море као вучина; Марко (који је с Чарачићем и осталима гледао Расплашићеш га! (иружа руке да го узме) од куда се глас чује) Ти лум: Павлије старе то је згрбљен стас; МАНЕ ита ена Гегуца јадна. | Упустићеш га, видиш, руке ти чаралић: Ко две пракљаче — удавићеш још. Године су то; Охо-хо, погле, баш се мршти тај! Па онда, син јој одвучен у град; А, тако, душо, 6, гледај га сад, Бог зна нису л га стаманили већ! У мало што ми не очупа брк!

И нако предуг, поткреш'" га де!

у ПТ : . - ј (руке детиње затлеће у Марков брк; хајдуци узи(Долази баба Павлија подутирући се о лист; на мају дете из туже у руку. леђима натаоварила. једно детенмце-одојче)/

Појава У.

Станко (тревлачи руком треко својит очију а за

Чаратић : тамм отаресе рукуу. Шта, јадна, откуда са дететом тим 2 Проклета суза како навире! Павлија: Још у пелени, па већ мученик! Јадна, прејадна! На јад, гори јад! Павлија (замишљено) Ту скоро сина, а сад унук мој. Све ми узеше, до ноката све, Сина ми у град, унука под нож, Људе и' стоку. А што остаде А снаху собом срамотно у хан. То пламен гладни прождера у час. чаратић : Чаратић (који је дотиле са Алексом разговарао)

Чу ли Алекса 2

Алекса (сетно) Чујем! Крвна смрт Већ четир' века рајом крстари. Знам вапај овај, он нас прати све Од зипке, докле не спусте у гроб!

Јаднице, казуј шта у селу би Јесу ли Турци 2

Павлија: Куку, несретној! Ко сухо дрво остала сам ја; Младице свеже поломљене еве,

Олује крвне разнео је бес! Чаратић:

Па није л боље 'вако него роб

Чараљић : 5 Р 0 кога Турчин свој огледа нож 2

Откуда она 2 Алекса :

Куд сломљен народ тамо ћу и ја, Под евој кров идем, па Бог шта ми да!

Павлија: (С овим дететом,

Од унука ми што се затече,

- чаратић : Домилех амо. Тамо крвна смрт за ! на А то ће рећи у ископан гроб! Гости се рајом; Турци пирују. ти Алекса :

Чаратић: Одахни стара, тежак беше пут Уз горску стрмен с годинама тим! (Шосади је на један камен а деше узима на рикб) Сироче јадно! Руке хајдучке Нису што мајке милостиви скут. Придрж'те који!

(Марко, Милун, Станко и остали тајдуци, сви чруже руке да притватае дете. Милун“ размиче ил све.) О0х, на што ми то,

„И у гроб, нека! Боље једну смрт, Но с' овог виса слушати из дан Како ми душман чељад срамоти! Гледаш и трпиш, то су смрти две! Чаратић : Али освета 2 Алекса (горко)