Bosanska vila

Бр. 2.

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Стр. 37

Вићо, црта из живота. Написао Ник. Видаковић, учитељ. (Прештампано из календара »Бошњака« за г. 1904. Цијена 20 х. У Сарајеву, 1908).

У доба, када се ступило у отворену борбу птротив алкохола, ова нам је књижица добро дошла. Г. Видаковић као народни учитељ, човјек који добро познаје живот нашега народа, изнио нам је у своме »Вићи« живу слику ракијом упропашћеног човјека. Примјерни занатлија и добар отац пада у искушење, грамзећи за богаством и, по примјеру осталих, баца алат на таван, а лаћа се механе. Као механџија, стекао је доста новаца, али — и страст за ракијом. Из почетка због друштва, по том да би дао примјер муштеријама, који постајаху ређи, он је пио све више и више ракије, док није дошло до пошљедица: да су му »муштерије постале све ређе, ракија све слађа, памет све луђа а кожа на образу све дебља и тврђа,« као што вели писац. У једно вријеме тргне се, па се врати занату, али то је било само за то, да послије настави још горе. Најзад остаје, као што то бива и са свима пијанцима, без куће и кућишта, жена му пере туђе хаљине а дјеца служе. А кад му једном механџија Зарија, грдећи га, рече: да ће скоро до"бити и унуче и ако не зна ко му је зет, њему излави пред очи сав ужас, који је сам створио, и он у бјеснилу удара механџију столицом, а себе ножем пробада. Сјутра дан умре у болници, пошто признаје да га је до овог довела »ђавоља водица« — ракија.

Овакви живи примјери много ће више утицати него гола савјетовања и празне пријетње, и писац је овим учинио добру услугу својим ближњима, који се још могу вратити на прави пут. Ма да је написано чистим народним говором, ппак се бојимо да ће, због повише провинцијализама, бити читање многима отежано: али, опет, цјелина не ће од тога ништа изгубити, утисак се не ће окрњити, те је топло препоручујемо, имајући на уму и пишчев хуман смјер: даће се половина чиста прихода уступити »Просвјети, « друштву за помагање Срба ђака и шегрта из Босне и Херцеговине. 6. М.

Убиство Султана Азиса. Написао Пертеф ефендија,

Сарајлија. Београд, штампарија (С. Хоровица 1908.. У овој се књизи описује убиство турскога цара

Азиса, који је владао пред српско-турским ратом.

(0 вјерности излагања овога догађаја, не може се ништа позитивно казати, јер цитати, на које се писац позива, врло су слаби и, што је главно, писац није именовао она дјела, из којих је црпио грађу. Међу тим та је дјела могао именовати исто онако, као што је именовао и Сутскг Новине, ма да и за њих не каже од које су године.

Стил је доста јасан, премда од 9.—16. стране сасвим је неразумљиво изложено градиво, а то за то, што је писац писао онако како је читао из листова и појединих дјела. -

Граматичких и синтактичких погрјешака има много, премда за ово писцу не треба ни замјерати, јер гријеше и ови у краљевини Србији, а камо ли он у Босни, гдје на сваком кораку слуша накарађен говор од мјешавине туђих народа са нашим.

Ипак, поред свега тога, могу препоручити ову књигу; јер мислим да заслужује да је прочита сваки, кога интересује овај догађај.

Јагодина, 10./1. 1904. Илија.

КЊИЖЕВНЕ МО КУЛТУРНЕ БИЉЕШКЕ.

Стогодишњица српског устанка. Ове године почиње у Србији читав низ светковина у спомен стогодишњице првог српског устанка под Карађорђем. (Светковина је почела новом годином. У Тополи на гробу Карађорђеву одслужена је свечана служба, на којој је био краљ, влада и силан народ. У светковине долази свечано полагање темеља споменику Карађорђеву, академији наука, скупштинској згради, цркви св. Саве и семинарији на Врачару. Велика школа претвориће се у свенаучиште, отвориће се нова пруга Младеновац— Алексинац, одржаће се етнографска изложба, савваће се свесрпски љекарски конгрес, откриће се косовски споменик у Крушевцу. У спомен стогодишњице установљен је нов орден Карађорђева. звијезда, коваће се нови динари а у селу Орашцу, гдје је био договор за устанак, дигнуће се споменик. Те све свечаности трајаће кроз цијелу ову годину.

Планови за сеоске куће у Србији. Друштво за чување народног здравља у Биограду одржало. је сједницу под пресједништвом краљевим. На њој се нарочита брига истакла за сеоске куће и печење хљеба на селу. Професор велике школе г. Ђока Станојевић приложио је друштву 2400 дин. да распише стјечај за планове сеоских кућа. Друштво је расписало стјечај и дошло је 26 разних планова. Од тих ће друштво изабрати и наградити најбоље. По утврђеним плановима зидаће се нове сеоске куће, са нарочитим пећима, за које су опет биле расписане награде.

Два доктора богословља. Ових дана положили су други ригорозум у свенаучишту у Черновици досадашњи свршени богослови и бивши ученици тога свенаучишта, млади Срби из Босне гљг. Симо Поповић и Васо Зрнић. Обадва су промовисана за докторе богословије. Симо Поповић је млађи брат дра Томе Поповића, професора рељевске богословије, а Васо Зрнић родом је из Бањелуке. Срећно им било!

Стогодишњица, Јануара 30. навршује се сто година од рођења великог српског добротвора Симе Игуманова, који је подигао призренску српску богословију. »Цариградски Гласник« позива све Србе у Турској, да добровољним прилозима подигну надгробни споменик томе великом српском добротвору, и да му тако признају заслуге за Српстве.

Змајева слика. Иван Ј. Стојковић у Новом Саду израдио је слику Змај Јована Јовановића о његовој седамдесетогодишњици. Слика приказује попреје Змајево. Цијена је 3 кр., осважена 12 кр.

Књижевни лист у Америци. Некадашњи наш сарадник и бивши учитељ у Босни, г. Милан Обрадовић, јавља нам се из Пштебурга. Он тамо покреће од нове године нов српски књижевни лист под именом »Вијенац.« Још нам није стигао ни један број да знамо што више о њему.

Пјесме Нике Мусића. У Питебургу, у Америци, штампа се друга књига разних пјесама Ника Мусића. Она ће бити већа од прве, а изаћи бе из штампе најдаље до 1. фебруара. Цијена је 50 центи, или 2 круне. Наруџбине ваља слати Шпиру Вукосављевићу 1600 Ројк 56 Зап Егапсвзеко Сал.

Просвјета у Русији. Обично се просвјета мјери по броју штампаних књига у једној држави. Ако је