Bosanska vila
је професор 'Ж. М. Романовић. "Прије тога био је
свечан парастос у цркви. У вече" је била забава у
корист подизања споменика. |
Радови Руђера Бошковића. Из »Просвјетног Глаеника« оштампао је Коста Стојановић у засебну књигу своју ваљану студију о Руђеру Бошковићу. Књига има 95 стр. осмине. Цијена динар и по.
Бакљада вођи Лази Јовановићу. Трећи дан Божића дошао је из Беча народни првак и вођа г Лазо Јовановић. Срби из Доње Тузле, са својим пјевачким друштвом дочекали су вођу врло свечано У вечер су му приредили нарочиту бакљаду, у којој је поред пјевачког друштва учествовала ји српска општина и све српско грађанство. Потпресједник општине г. Васо Црногорчевић поздравио је вођу одушевљеним говором ту вече. Дружина је отпјевала пред његовим станом пјесму »Ори ми се!« и >Пијмо виној« Слављеник је захвалио на поздраву и на толикој почасти, наглашујући, из скромности, да је он пошљедњи међу вођама. Бакљада се онда вратила кроз варош, а код куће вођине настало је весеље до бијеле зоре.
Срп. акад. друштво „Зора“ у Бечу. 29. новембра приредила је »Зора« литерарно вече, на ком је Душан Таминџић, филозоф, читао своје приповијетке: » Херцеговку« и »Осветника« а Петар Кочић, филозоф и признати приповједач »Јазавца пред судом«. (То је најприје била приповијетка, коју је писац претворио у позоришни комад). — 29. децембра приредила је »Вора« комерс у славу 25-годишњице од смрти Ђуре " Јакшића пи у славу 70-годишњице од рођења Змаја Јована Јовановића уз судјеловање »Зориног» тамбурашког збора. Свечани говор у славу Њуре Јакшића држао је Петар Кочић а у славу Змајеву Душан Таминџић. Исте вечери читао је Симо Ераковић, сапд. 1о115., своју приповијетку Попов вранац«.
__Први српски повремени часопис. Нови управитељ карловачке српске велике гимназије г. Тихомир Остојић штампао је опширан чланак о првом српском повременом часопису. То је био »Словеносербски Магазин,“ т. ј. собраније разних сочинениј и преводов к ползје и увеселенију служашчих. Тај »Магазин« изишао је 1768. у Мљецима. Покренуо га је Захарије Орфелин. Он је био претеча српскога филозофа Доситија Обрадовића.
тањи ~
СВАШТИДЕ.
Др. Јован Цвијић, проф. вел. школе изабран је за члана. »Југославенске академије« у Загребу. Краљ Петар одредио је 3000 динара годишње друштву
за чување здравља у Биограду. — Дружина »Побратимство« у фочи држала је 28. новембра забаву у славу десетогодишњице опстанка. — Уредник »Бран-
кова. Кола« поклонио је 150 књига »ПШрво весеље«, приповијетка Попа Тадије П. Костића у корист српских шегрта. — Гђа Персида Мандићка поклонила је српској цркви у Н. Саду плаштаницу од 1000 круна, а т. Лаза Дунђерски звоно од 8500 круна. — Књижевно одјељење »Матице СОрпске« одржало је 27. нов. свечану сједницу у славу Змајеве 70-годишњице. Српско друштво у Бечу »Бранко и Вила« одржало је на Божић забаву с игранком. — У Биограду је по-
чео излавити дневни лист на њемачком језику; зове _
се: „Зетћавећез Тасђјан“, а уредник му је Стеван
1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.
Ненадовић. — Ва прошлих 5 година прешло је у Аустрији 40.000 Нијемаца из римо-католичке у протестантеку вјеру. — Лијепа. цртица Светозара Ћоровића: „Неће Ризван међу људе« прештампана је у 91. бр. американског »Србина«, што излази у Питсбургу. За владику у Темишвару изабран је архимандрит
др. Георгије Летић. — Руски ђенерал у Манџурији, Србин, Дејан Суботић, одликован је од руског цара орденом св. Ане |. степена. — Српско друштво цр-
веног крста даровало је 5000 динара за пострадале Србе у Ст. Србији и Маћедонији. — Срп. прав. општина у Дубровнику приредила је 10. јануара свечан парастос у спомен 25-годишњице смрти свога добротвора Божа, рошковића. = За управитеља српског народног позворишта у Новом Саду изабран је познати српски књижевник Бранислав Нушић. — Добротворна задруга Српкиња у Приједору одржала је сијело на Ваведеније, уз судјеловање срп. пјевачког друштва »Виле«; тако је задруга свечано прославила своје крсно име. — Српеки краљ Петар нарочитим писмом честитао је Вмајеву 70-годишњицу. Кнез Никола честитао је такође, али брвојавно. — О Никољу дне прославила је српска школа у Морињу (Бока Которска) стогодишњицу опстанка. — Народна скупштина у Биограду, на предлог посланика г. Стојана Новаковића, закључила. је да Србија притече у помоћ невољницима у Старој Србији и Маћедонији са по милијона динара. — Српски вајар г. Ђока Јовановић одликован је за изложене радове у Паризу сребреном медаљом. Одломци из Гундулићева »Османа« излазе у чешком преводу, у чешком листу „НЦака“. — Ва управитеља карловачке српске гимназије изабран је госп. Радивој Врховац, а досадашњи управитељ госп. Васа Вујић пензионисан је. — У Крагујевцу је отворена нова, женска учитељска школа, која има сад два разреда, а кад буду сва четири, затвориће се така школа у Биограду. — Крагујевачка »Просвјета« прештампала је наше биљешке о фонду за српску учитељску школу у Сарајеву и потпуно се слаже с нама, а нарочито да се фонд Карађорђевића употреби на то. — У Вршцу су Срби проредили »Змајево вече«, у славу његове 70-тодишњице. — Дјечији лист »Голуб« навршио је концем године 25 година живота, сада је у 26. години изласка. — Српски »Матерински Лист,« босанска »Нада« и хрватски »Вијенац« престали су излазити. — На Цетињу је отворена официрска школа. — У Петрограду је отворена изложба, која се зове »Дјечији свијет.« На њој је изложено све што дјеци треба и чиме се играју; заштитница је изложбе руска царица Марија Феодоровна. — У Златном Прагу спрема се потпуно издање дјела Јана Хуса, пошто се навршило 500 година од његова спаљивања. Официри у Србији хоће да поклоне сав фонд »Миланово« пострадалој браћи у Старој Србији и Маћедонији. — Краљ Петар сам контролише војничку радњу и наређује каква треба да је. — Спајилук пок. Велимпра Тодоровића од #000 хектара продаје се за 50.000 динара. — Између Црне Горе и Италије поставља се телеграм без жица. — Пожаревачко радничко друштво одржава парастос пок. Васи Пелагићу 25. јануара. — Алимпије Васиљевић штампа у биоградском »Трговинском Гласнику« историјску расправу: Три српска великана Карађорђе, Милош и Вучић. — Стојан Новаковић штампа у Летопису Матице Српске расправу у спомен стогодишњице устанка. — У Ваљеву се спремају да Јакову, Алекси Ненадовићу и Бирчанину Илији подигну споменик. — Српска