Bosanska vila

Бр. 8. 1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904. Стр. 48

рада још боље види, да је мисао његова била велика _ успомена у твом напаћеном народу, коме си прои да је с пуним правом заслужио, да му сваки Ср- крчио пут срећнијој будућности школом и просвјетом! бин каже: Слава ти врли родољубе и вјечна ти „Самоуправа,“

= 6 42.261 = = Са —_____-

Женик Слободе.

Визија у три слике, од Драг. Ј. Илијћа. (Наставак).

Алекса, (отеире очи) Проклество то је, клетва косовска, Која нас прати из века у век! Ах, Бранковићу, са греха ли твог Испашта народ= 0, да ми је моћ Да ти из гроба кости ископам У прах и пето да их распем све! Проклети Вуче!

Чаратић : Утолипте јад! Заклон вам гора, а ја ћу у хан Да светим рају. Старац: Аман, јуначе!

Нека је света твоја десница! Освети нејач; за крв њихну крв! чаратић: (благо истраћа иг) Хајде, нејачи, хајде у заклон!

(бегунци иду у честар)

Појава УП. (долази стеражар из горе) Стражар: Арамбашо! Чаратић: Шта 2 Стражар: Џавлија где је2 Павлија: (С трулом снагом ту; Душом у граду, тражи сина свог. Стражар: Не тужи јадна, ево сина твог! Павлија: Шта 2 Ко то рече 2 Стражар: Сина ево ти! Тамнице турске избавио се!

Појава УШ.

(Долази Милован. Он је кад и сви сељаци сав у

дроњуима. Павлија кад га угледа, скочи и сва уз- |

дртто од ненадне радости) Павлија: Миле, сине мој! Милован; Мајко!

Павлија;: Ранче, где си миг Не видим ништа! Сузо, куд баш сад Навиреш 2 Сине, ја ти чујем глас! (трља очи и гледа га;

Јест, мој Милован! Миле — руку... (ваљуља се, Милован је брзо тригвати) Миловат:

Мајко, чуј! Ево ме, ту сам, разабери се! Павлија: Одбрано моја, смилова се Бог Те ми те спасе! Мпиловат: Свемогућ је он! А мој син, мајко, снаха где ми је2 Павлија: Јаох, не питај! Бранећ образ свој Крволочни њега искасапи нож. Несретној мени, зашто очи ми , Не ископаше, да не видим то На јадну снаху оборише срам, А кућу у згар.... Милован (сетно) А унуче ми... Џавлија: Сироче спасох... ево!

(ајдук му додаде дете, он га загрли и јеца над њим)

Чаратић :

(после ку атике лаузе приступа му испусти руку на %)

Алекса : Не коби! Доста! Ниси један ти, Кога је такав задесио јад; То нам је свима усудио Бог На живота нам стави стрменој. Колевку љуља суза, крв и бол, „Кивот нам цеди сузу, крв и бол, У гроб нас прати суза, крв и бол, С тим се рађаш, с тиме живиш, мреш! Чаратић: Добро је кад ти живот остаде! Па деде збори, мучише ли те2 Милован (додаје дете Павлији) У Небојшу ме мрачну вргоше, Ноге у кладе, у окове врат, А ланцем тешким о дебели зид. Дан и ноћ капах у гробници тој,