Bosanska vila

Бр 3.

1904. БОСАНСКА ВИЛА. 1904

Стр. 45

Да робу вачамелу, кукавну згрејем груд, Слободу српску тражим у праху и пепелу, Четири века тражим. Ах, све је узалуд! Торђе: | (С косовекогидеш гробаг Милошев дух си можда. Ил честитог кнеза, то блуди света сен> (0, душе са Косова, кажи се очајнику Чијег си гроба плен Гемије: Геније Српетва сине, пред тобом стоји, ево, Ком демон ненасити зароби милу шћер. Торђе: Генијер (), та ја сам о теби вазда снево. (гроготе пушака оздо) Теније : Чујеш ли како грокће под гором грозна зверг Ђорђе (тајжно) Тако нам од Косова додели судба љута, Ко робље рађамо се, живимо као роб, Ноти што вечно кружиш и знадеш судби пута Реци, слобода да л' ће обасјат и наш гроб 2 Гемије: Познајеш славу стару 2 Форђе: Слушам је са гусала. | Геније: Имаш ли наде, Ђорђе 2 Ђорђе: Крепим је код олтара. Геније: А ти ме чуј! Онда, у крви када Косово клето плину И ланци зазвечаше, овлада дуга тма, (С косовског гробља ја се узнесох у висину; Где престо свевишњега у вечној слави сја, " Завапих вечној правди: Ох оче смилуј нам се! А он ми рече: Сине, проћи ће многи век, Буре Бе моје, многе, народе да погасе, Али окова оних чуће се дуго звек. Иди, и наду згревај, и теши мученике, Сред срца претрнулих стишавај горки јад, И спремај роду своме косовске осветнике. Слободи окованој ти буди тврди над! У мени милост нађе мученик очајани; Реци им: Вечни отац над њином судбом бди. Зар није тако страдо п син ми изабрани 2 Прогањан, презрен,пљуван, на крст распет би! Ђорђе (горко) Он беше син Божији, а то је што и Бог! Геније : А ви зар нисте деца свевишњег, преблагог2 Ђорђе : 0, јесмо! Ал те муке очајне што нас тиште Пред престо да ли стижу с душама мученим2 Ти чујеш ропац људи, и децу како вриште, И видиш мучитеља са жвалом пакленим.

Па хоће л' и мом роду гранути Васкресење, Хоће л му доћи спас“

(0, светли душе, кажи, подстакни пепелиште, Та, да га видим само, и да му чујем глаб. Геније :

Голготом ко се пење, Са крста мученичког с победом васкрсава, Ђорђе : И васкренуће роб Геније:: Устаће мученик, Блеснуће новим сјајем слободе свете лик! Ђорђе : И ја ћу дочекати 2 Геније : Пред тобом дани стоје. ћорђе : Геније рода мог! Окове раскидане да виде очи моје Косовску клетву да нам опрости добри Богг И то ће скоро бити 2 Геније: Кад суза са Косова Превре и роди дива, витеза бесмртног. Борђе (боно) 0! Геније : Ти сумњаш 2 Ђорђе : Не! Ал, оном, који чека, предуг је сваки час. Геније : Желитш ли сад да видиш 2 Ја ђу ти дати вид, Да прозреш у дубине судбине сакривене И прозреш оком својим кроз садашњости зид Ђорђе : Да видим 2 душе, дај! Темије : А ти погледај!

(изненада му заклопи шаком очи, тпако, да се Ђорђе терене)

Ђорђе (у таоме часу брзо ужватаи за пиштољу Ха, којекуде! (тересак грома) теније : Видиш ли, Ђорђе 2 Ђорђе Косово, Косово тужно! Чујем га, гробље немо Уздише, јеца, боно! Ко бурног ветра хук. Лелуја суху траву; као погребно звоно Очајни његов звук Џремеће кости сухе. Ха, оно тамо ко је 2 Ко узбеснели пси» (С лавежом уздивљали чељусти кезе своје.