Bosanska vila

Стр. 48

1904. 1 ВИЛА 1904.

Бр. 8

— Јесам и поносим се тиме. Ко си дакле 2

— Ја сам Абдер- ага бен Селим.

То бјеше, дакле, човјек ког сам тражио. Равгледах га добро. Могло му је бити око шездесет година, висока става, снажан, али му лице бјеше одвратно, грубо и на њему се огледаше страст и гордост,

__-— Ата! — повиках. — Ала ил алат! ти би дакле богат човјек и купшћеш од мене више ствари. = Уђи — рече — видјећемо.

Уђох у башчу. У једном куту спазих софу, уз коју се увила лозица. Према њој бијаше један чардак. Пођем за агом у кућу иуђем у собу на доњем спрату.

Врата на кући бјеху од врло чврста дрвета, а затварала.

су се изнутра манвдалом и великим катанцем. Није

било могуће обити их. Врата собна бјеху такођер од

дрвета и затвараху се изнутра мандалом. = Дај да видим што имаш — рече ми ага, Отворим торбу, иввадим драгодијености и поредам на сто све своје богаство. ___— Алаж иљ алаф! Та крабних ли адиђара! _ повика ага забленут сјајем мога еспапа.

Удари длан о длан. Нека стара Туркиња ступи

“у собу. = Зовни Јању — рече јој. Баба изађе и врати се мало послије с једном

дјевојком умотаном, која. је преко воље ишла за њом. = Јањо! — рече ага дјевојци, водећи је ближе

столу. Погледај колико лијепих ствари има овај

трговац. Она не одговори, | =— Избери што ти је мило. Ако хоће ти све. Све је твоје. Дјевојка се не макну.

1, купићу

= Јањо, дијете моје = рече тепајући ] јој стајр-

кегља. = Да ти није жена, болесна 2 — упитах. — Зашто питаш — рече ага набусито. — Чудим се, да вам се ове ствари не свиђају, госпођо, — рекох пришавши јој и показујући јој

Наумов ланац. — Погледајте овај ланац. Начињен је од злата са Соломонова. престола. Лијечи сваку бољку, зове се ланад од чардака.

Она погледа ланац. Хтједе нешто казати, али.

се уздржа, уве га у ружу и рече испод гласа: =— Свиђа ми се. — Хоћеш ли гар — упита је ага. = Хоћу. | = Колико стаје — упита ме ага.

— То је злато од чардака — рекох подвлачећи пошљедњу ријеч. -

— Шта то значи; = упшта ага, који не разумијеваше значај те ријечи.

= Не бих ни сам знао. — Најфиније злато зову тако. Овај ланац вриједи хиљаду гроша.

— Није скуп. Јањо, хоћеш ли изабрати још што» — упита ага жену. Е у

„Њена приђе столу и равгледа ствари. Ја 'узех неке у руке и покавивах јој, хвалећи им вриједност. Између осталог рекох:

= Ево једног пара минђуша. Зову се минђуше

заласка сунца, и слажу се са ланцем од чардака.

Лапац јој је дао знак да је Наум близу. Ако није глупа, морала је равумјети значење ових других

4

ријечи као и то, да Бу је чекати по заласку сунца.

Климну сасвим непримјетно главом и купи још неке ствари. Ага ми исплати тијелу суму. без погађања. -

Кад сам свршио план, стрпах опет своје адиђаре у торбу и изађох из те куће. СОкочих на коња и кренем пут Букова. Нијесам се хтио одмах вратити у Битољ, да не би ага што посумњао. Кад изгубих из вида кућу, окренух коња, и заобилазећи мало вратим се у Битољ другим путем.

Ш.

Нађох пријатеље у кући свештениковој. Поздра= вих се с попом, па онда испричах све потанко

пријатељима.

— Врло добро. Сад знамо гдје је дјевојка. А шта ћамо радити саде — упита лорд.

— Ударимо на кућу — викне Наум.

— Ослободићу дјевојку лукавством, без проли“ јевања крви! — рекох.

= Како 2

= Ево мог плана. Био сам код српског конзула.

— Што не код енглескогР — упита, лорд.

— Енглези немају овдје свога конзула.

= 0! о! Је ли то могуће 2

= Тако је.

= Срамота! Чим се вратим у Енглеску, предложићу да се постави конзулат. |

= Ваше је родољубље похвале достојно. Био сам дакле код конзула, он је Биограђанин, красан и ваљан човјек. Упитах га да ли би се што могло постићи кад би се обратили властима. Рече ми да не би успјели ништа. Не остаје нам дакле друго, него послужити се лукавством.

= Силом! повика Наум.

— Не прекидај ме. Како већ "рекох, надам се да је Јања равумјела моје ријечи и да ће сео валаску сунца наћи на чардаку. Ја ћу у то вријеме бити тамо. Ако је нађем, биће ми лако побјећи с њом.

— На који начине — упштаће Дафлеј.

= То је моја ствар. Ви ћете ме чекати на коњима, спремни за бјежање. Будште у оној шумици, што је на сто корачаја од куће. Ту Бу довести дје- | војку, а ви ћете с њом побјећи.

_- А ви- __= Ја Ку остати до сјутра, да заметем ЕВОГ ва-= штем бјежању, па Ку онда за вама.

— Ја то никада не могу по трит — рече лорд. |