Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 и 2

Е.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 9

се преко свакидање богомоље и уредног иохађања свете цркве. Молите се, дакле, Богу непрестано гдје год будете, и похађајте сваке иедјеље и свакога празника уредно свету цркву с' тоилом вјером и надом у Бога, па ћете разумјети, да је тако. На страну дакле са раздором и кривом суревнивошћу ;скрхајмо овим начином Сотону самовоље и нека нам одјако буде лозинка : ујединење и сурадништво свију нас за једну те исту цјељ за оиште т. ј. наше добро и напредак. У том пак красном и богоугодном ј елу треба да предњаче као што рекосмо, најзгоднији и најугледнији људи у народу. Јер кад неби се могло у народних првака заједнице наћи, та г^је ће се онда моћи наћи такво што, без чега неможе нам никако биги? Без тога што рекох вазда Не међу нама растројство владати и све ће наше из дана V дан више и више пропадати. Најбоље кете нак свијету доказати моћи: да знате цијенити као прави ерпски синови братску заједницу за опште добро, ако на мој архипастирски позив дођете сви сјутра иослије подне у школу: да се заједнички договоримо о нашим црквено-просвјетпотребама. Нетражим од вас велике жртве не ишћем од вас велике новце, већ ио могућству оно, што се на вама иеби ни познало. Ово ће вам бити код Бога најпријатније доброчинство и најугоднији Јерусалим. Нетреба вам веће ставе и пофале ни на овом ни на оном свјету. Н1та је неколико новаца? али кад свако по мало даде оиазићемо за чудо велику хасну. Оне новце што ћемо на оишту корист дати ви бисте их опет и без тога потрошили без икакве хасне; али давајући их на општу цјељ опет ћете их себи дати, и покрај тога имаћете награду од Бога, а од свјета славу и пофалу. Оиетовно вас дакле позивам : одазовите ми се сви и мали и велики и мушко и женско ; одазовите ми се молим, свак по свом могућству и срцу; нек се и у овом случају

још једном види и докаже: шта је кадар Србин учинити, само кад хоће сложно. А и приморани сте, небојте се, од самих данашњих културних околности одважити се на то; јер треба да знате: да је данас црква и школа мјерило у рукама свију просвјећених сила, које се старају за добробит сваког краја Европе. Чујте шта ти фактори кажу и како мјере: ако дођеш, веле они, у какво не познато мјесто, па видиш да се црква и школа налазе у хрђавом стању, онда знај : да тамошњи људи не заслужују никакве људске помоћи за побољшање свог стања и положаја. А ако напротив нађеш то двоје т. ј. цркву и школу у лијепом реду и снабдјевене са свима потребама, то је онда рећи: да су ти људи зрели и заслужни, па такима и треба потпомоћи и морално и материјално. Управ овако дакле суди данашњи просвјећени свијет, као што и сам Спаситељ каже у светом Јеванђељу говорећи: од онога, који се вазда жали да нема, па недаје, одузеће се и оно што има, а ономе, који драговољно даје гдје треба, да ће му се много и много више нег' што има. Јелицц Вјерни, дакле у заједничкој вјери у Христу и за љубав цркве и народне нам просвјете: пођите за гласом вашега архипастира, који је из срдачних осјећаја, и са добром вољом и жељом дошао да прослави с' вама у заједници данашњу велику еветитељску славу. Знајући пак добро унапријед вагау доброту и праве српске осјећаје, ни најмање несумњам: да ћете се одазвати као што се и доликује правим чадама православне наше вјере и цркве и добрим српским синовима. У то име призивам на вас и све ваше Божију благодат и милост да вас вазда прате и руководе у свако добро и по цркву и по милу нашу домовину корисно дјело, молитвама данас славимо га светог нашег оца и просвјетитеља Саве, чије свето име значи: српско православље и српску нросвјету. Амен.

Наше мане и Прије двије-три године покренуто 'је код нас мишљење да би требало и да је нужно да свегатенпцн бар по протопрезвитератима (т. ј. сваки протопрезвитерат засебно) држе своје свегатеничке сједнице и састанке ради свога духов-

један предлог. ног усавршавања, претресања и уређења нужних свештено-црквених питања и најносле и ради поправке материјалног стања и осигурања. То је замигаљано, а од стране свегатенства захтјевато, па је и у дјелу приведено. Њихова