Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 II 2

Е.-Х. ПСТОЧПИК

Стр. 73

Премјештегаг. Носта Новакови^ парох Граховски премје- | Илија Билбија, протопрезвптер и надзиратељ штен је на парохију Петровачко- Колуничку, а ! Петровачко-Басташког нротопрезвитерата,, преуједно предат му је Петровачко-Басташки про- ј мјештен је на парохију Грахово у протопрезвитонрезвитератски уред и назорништвво мјесто терату Тијеванском. садашњег проте Плнје Билбије.

Ч п т

Василијан Петровик владика бачки

Умро је у Новом Саду, ноћу од четвртка до петка. Родио се у Темишвару на . нову годпну 1820. Постао је владиком бачкијем о Петрову 1882. По смрти патријарха Германа, именован је био за администратора патријаршије п ту је дуж]шст вршио до избора новога патрпјарха. Умро је ненадно од капље. У четвртак у вече до близу 11 сати вид1ела се свпјећа у његовој соби, што значн да је јога био на ногама. Сутра дан остала му је за дуго соба затворена, те је позван бравар, да је отвори. Владику су нашли мртва на поду са свученијем јорганом, дакле снашла га је смрт у часу, кад је угаспо свијећу н пошао у постељу. Таво остаде опет једно владичанско мјесто празно.

| Стеван ПрокопиК протопрезвитер и конзисторијални савјетник српско-нравославне АЕ. М. Конзисторије у Сарајеву. 23 7 1856—15 1 1891.

Овај вриједни раденик вртограда Господњег и вјерна слуга олтара Христова, послије дугог тешког боловања у 36. години живота преминуо је и преселио се у вјечност 15. јануара о. г. у б 1 /^ сати изјутра, оставивши за собом тужну супругу и троје ситне дјеце. Покојник је био родом из Тимаре у котару Бос. Градишком; прве школе и богословију свришо је у Бањојлуци а неко вријеме био је и учптељ. IV Рукоположен је за ђакона 30. октобра 1880. а за свештеника 1. новембра и. г. у Сарајеву од митрополнта Антима; и као свегатеник постављен је на парохију Градишку, гдје је пастирску

у љ а. дужност савјесно вргаио на опгате задовољство своје духовне власти н повјерене му пастве све до наименовања за конзисторпјалног члана царским ријешењем од 17. октобра 1882. год За ревносно обављане службе и рада у конзисторији: одликован је црвеним појасом актом њег. високопреосвештенства митрополнта Саве Косановића од 20. јануара 1883., а 14. јануара 1888. произвео га је на чин протопрезвитера садашњи наш архијереј високопреосвештенп митрополит Ђорђе Николајевић. За сво вријеме као конзисторијални члан радио свагда приљежно и савјесно свој реферат обрађнвао, и ако је бијо слаба здравља. На по се својим разумннм и савјесним понагаањем, својом дружевном и умиљатом нарављу, својим племенитим намјерама и радом, покојник је пробудио вјечиту љубав у срцима евију оних, који га познају, а то је не увели вјенац којн на мртвој глави покојниковој лежи н блиста за успомену као: брижљивом оцу, вјерном супругу, пскреном другу и пријатељу цркве, гаколе н на]>ода свога. Тјело покојниково опојано је и сахрањено у сјајном спроводу 16. јануара о. г. у 2 г 1 2 сата послнје подне. Од покојникове куће до нове цркве допратио је покојника високопреосвегатенн АЕ п Мптрополпт Господин Ђорђије са конзисторијалним члановима и осталим свегатенством у мјесту, а пред спроводом иђаху богословци из Рељева, срп. правосл. пјевачко другатво „Слога", препаранди, гаколска дјеца из сри. основ. школе п ученице из завода Мнс-Ирбијева. У цркви су дочекали спровод поглавар земље и грађанскп доглавник њих. иреузв. барон Апел п барон Кучера, подмаршал Хоце и Јегер, генерали Д' Елверт и Далагата, админ. директор витез Сауервалд, пресједник врховног суда витез ПГаје]), владин са