Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 101

поправљати 1 ) а те храмове неки називају 1 и маиастирима. Дал' је то конзеквениија? Сва та тврђења напосљетку ће се сложити са ученим В. В. ВукасовиЛем да у ХерцеЈ --Босни није пикад било Богумила или Патарена, већ су то били само присташе народне цркве босанске и вјере босанске те се ме^у собом звали браћа и Хришћаии. па су признавали цркие и на неки начин светотајства вјере. 2 ) У прилог овој компилацији осим ВукасовиЛа писали су још архимандрит /'//варац највећи капацитет ове ствари, па врло разложно и неки 3, а у најновије доба и бнвши митрополит Сарајевски Хаци Сава , само је штета што је баш он у исто доба и себе побијао, говорећи да: ннт је дорастао, нит је вољан старнје анале о тој секти омаловажавати. Заслужном митрополиту г. Х.аџи Сави рекао бих да је највише до тога било стало да: да се ученом В. В. ВулетаЛу освети, што је у „Босанској Вили" споменуо да митрополит којије први Херцегов натпис приопћио, није га знао добро прочитати. Ради тога г. митрополит назвао је Вулетићеву тврдњу „пријеким судом", бива, пренаглио се са својим коментаром да у Херцег-Босни није никад било прави Вогумила или Патарена. Зачудо мн је да се госп. Косановићу могла поткрасти погрјешка у његовом чланку, и то погрјешка да незна „коме ће. се привол.ети царству" јер би рад да се ни Шавлу ни Павлу не замјери, па кад је своје назоре о Богумилима изнио, извињава се опет: да нит је дорастао нит способан да то буде меродавно, него је само напоменуо новим писцима босанскпх старина (г. г. Трухелки и Радимском) да се држе бол.е старих поузданих извора. Који су то поуздани из') Тога IV. 69. '') Бос. Вила. V. 306.

1 вори не каже, ал' напријед је говорио да су му нознате вјерске заблуде богумилске и то из живота светог Стевана Немање, па ка.Ј.да те изворе и мисли. Згодно је г. мптрополит Сава навео и натпис са старе Србул.е манастира свето Тројичног из кога наводи: „наипаче же злие и трклети вси нарицајушти се крстиани и крстианице а неклањајушти се светим иконам, светим моштем и крстг чесному да будет прок.вати. 1 ) Митрополит г. Сава вели: да хоће само млађе историчаре из њиховог недоумјенија да изведе, а ја мисмим: кад је већ знао за те изворе из живота Немањиног, онда је морао остати чврст у своме принципу јер је то важна чињеница. Познато му је јамачно да су Херцега Сшевана западни па и нашп неки историци као чврстог Богумила обиљежили, па како су год о њему лажно писали тако су могли и о краљевима и властелама, а тако данас пишу и о стећцима босанским. Из домаћих савремених извора, из биографије аутора Доментијана знамо да су Богумили мрзили на крст, цркве п иконе; да им женидбе нијесу светотајством утврђиване, те нм тако ни тајна крштења није била у догмама, нит се могла над новорођенчетом обавл.ати. У нашим изворима нашао сам да те тајне православне цркве каокрштење и исповијест, баш су они, разглашени Богумили, исповједали. Поред тих светотајстава јамачну су и остале догме православл.а придржавали и испуњавали. Да исправл.ам вјерско становнште средњовјечног народа босанског, ја сам се обазрео и на најмање ситнице наших домаћих извора. јер у нашнм сиромашним споменицима, те су ситнице брилантне за ову конпнлацију. 4 ) Бос. Вила VI. 11.