Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 100

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

крајеве своје државе па бојећп се запада, пише: да је готов примпти вјеру ртшску и то ка лаЛеНсе! С]Нуо(1 нјет отпев ра1агепо8 о! ћаогећсо8 с1е 1егга .чиа 01сеге 1онеа1иг.') Богумплп дакле у исто доба бијаху поплавили сву Босну а Дифрен и Орбини тврде да је и сам бан Твршко припадао вјери и цркви патаренској. Зар је и та стипулација бана Твртка бпла тајна за Душана у сусједној царевини ? Твртко и ако је уговарао са папом да прими римску вјеру, као што је и сам Душан чинио, ја сумњам да су му главни услови поднијети да изгони Патарене. То или је тенденциозна корупција или енергично харангвирање папско: да је православна црква јеретичка као и патаренска. Ако је ово друго онда се и Душан западу осветио: радећи за православље у Босни. Укидајући римске парохије предавао их је православним свештеницима 2 ) а римокатолике у свом законику, ш.кине за брашно, називао „јеретицпма" према „хришћанима". Овако су душанове наредбе разумљиве. Ако компилатор босанских вјерских и политичних дога^аја мора постати и анимозан због обилатог материјала патаренства, опет ћу ја флегматично ту цијелу конфузију по могућности само исправљати, а никако депралиратп, јер што толики научењаци о босанским Богумилима записаше треба још дуго, дуго, брисати док деструктиван глас не одјекпе. Толики интелектуални докази страних па и српских научењака јамачно су се помели због лажљивог летописца поиа Дукљанина , којп је својим згодним псеудонимом стекао популарптет на западу. А да су западни сииси о босанској цркви *) Ро&1. Оа1а агск1јакопа: Агћ. Ји§\ II. 35. 2 ) Мајков' Истор. Срп. народа 314.

и вјери босанској лажни, то је већ доказао учени Др. Рачки. 3 ) Лажпа извјешћа папских легата криви су и толикој ларми о натпису Херцега Сшевана Косаче на цркви светог Ђурђа код Горажда, јер је натпис ударио заклети Богумил на цркву православну. Толике барикаде научних расправа и љетописа, поруншће ето само један докуменат, натпис Хрцега Стевана, 4 ) да у Босни није никад било иравих Богумила, ако само одјекне ехо: да је натпис истинит, а већ смо близу тога. Да су папски мисионари лажно писали нека посведочи и тај факт што је легат неки Јаков Писен извјестио напу из Босне године 1433. да је Твршко са војводама Санђаљом и Радославом ПавловиЛем и са свима подајницима заклети Богумил, због чега је Твртко морао слати у Рим л.уде да му оправдају краљевину од тог лажног извјешћа 5 ) и да увјере папу да су у Босни цркве и манастири православног обреда, са догмама цариградске цркве. 6 ) Фанатична итенција папских изасланика ишла је на то: да се ала и врана на Босну окоми, па њени богати рудиици и јуначан народ папским енцикликама подлегне и угарску римску круну уресе, као што се још за краља Беле II. започело. Да је римска црква православну јеретичком називала посведочпће и то: што се иозитивно зиа, да се Богумили ннсу у храмовима Богу молили, а учени Фарлаши опонира тај факт, документирајући како је бискуп Крешевски искорењиво Богумиле, забранивши им зидати нове храмове и старе 3 ) Осјепа б!:апћ 12\ г ога. 13. 4 ) Лрви га је изнео митрополит г. Сава Косановић у „Гдас. Срп. уч, друш". б ) Есс1. ишуегз. Котае 1750. III. 79. 6 ) У В. Успенски: Опнмннб дтонттнрж Дтонскнд"к II. 163.