Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 3

Б.-Х. ИСТ0ЧН11К

Стр. 107

Као што на антимипсу стоји назиачено, изображен је он 1725., а кад је на њему Арсеннј.е написао, да и гвега служећи свештеник помене, питање је, на које се не може сада одговорити, а оно је и онаво споредно. Е сад да пређем одгонетању поменуте несугласице. Како је и на антимпнсу у цркви села Смољане и на антнминсу у цркви села Голубића назначено, да су »ни освећени Дабро-босанским митрополитом Гаврилом и то први 24 јула, а други 8. децембра 17Г>4.. а у списку митрополита у Шематизму, наводи се по запису крмчије, налазеће се у цркви у Сарајеву, да је митрополнт Пајсије Лазаревић носвећен за митрополита 21. јуна 1752., изгледа на први поглед, да погрјешка у години мора бити, или на антиминсима, или у списку односно у крмчији. Рекох „да изгледа на први поглед", и чим то рекох, нретиоставља. се, да ја држим, да није искључено да погрјешка није учињена ни на антиминсима, нити у списку. II ја у истини то и претпостављам, ма да нризнајем, да је та моја иретпоставка сувише смјела. ја наиме држим, да је година на поменутим антиминсима са свим тачно наведена, а тако исто да је тачно наведена н иостављаља Пајсија за митрополита, иа кад то држим, онда поменуту несугласицу одгонењујем тако, да ја држим, да је митрополит Иајсије у истини могао постати 21. јуна 1752. мнтрополитом ну да није искључено, да је он могао постати митрополитом и послије збацивања митрополита Гаврила Михајловића, а не баш само послије смрти његове. Кад се у списку вели, да се наилази још 4. маја 1752. на име митрополита Гаврила, а да је 21. јуна 1752. посвећен Пајоије за митрополита, то ја отуда изводим, да је Гаврило морао бити збачен, што у оно вијеме није било никаква ријеткост и да је он као збачени митрополит могао поменута два антиминса осветити. У томе ме утврђује и таоколност, што је он антнминс налазећи се у селу Голубићу осветио у Гомијонпцн, у коме је манастиру можда, иошто је збачен бно и живио. Да би пак за извјесно сазналп, да ли је на поменутим антиминсима добро наведена година, а тако исто и у крмчији о иостављању Пајсијевом за митрополита, умољавам г. Вуиновића, да још једном са свим добро разгледи налазећн се у Голубићу антиминс, а славно уредништво овог

листа, да само разгледи у поменутој крмчијн, да л се у њој у истини вели да је Пајсије постао митрополитом 21. јуна 1752., а уз то да се својим нутем и начином увјери и о томе, да л је тачно наведена годнна на антиминсу у Смољанима. А пајволио бих, кад би се у пјелини без икакве измене штампала оба поменута антиминса. Да наспоменем још нешто. У сниску се наводи под бр. 32. Серафпм, за кога се каже, да је и он потписао молбу за укинуће нећске патријаршије, која је н укинута 11. септембра 1766., а под бр. 33. наводи се Кнрил 1767—1779, а можда н више. По овоме је Серафим сједио само једну годину на престолу. У прегледу пак наводи се, да је антимпнс налазећи се у црквн села Раткова, осветио 171)6. архијереј Серафим, а антиминс налазећи се у чадору села Л годновића. осветио 17. сеитембра 1768. такође архијереј Серафнм, из чега сљедује ако је т. ј. добро наведен занпс посљедњег антимииса, да је Серафим био н 1768. митронолит. Како је исти Серафнм дошао за Дабро-босанског митрополнта пред укинуће пећске патријаршије, на мјесто збаченог митрополита, ког име не знамо, и који се као протјерани босанекп мптронолит помиње 1776. у молбп митроиолита црногорског Саве московском митрополиту Платону и те године налазио се у Црној Гори, која је молба штампана у „Гласнику" XXII., а у ПГематизму се наводи под бр. 31. послије Пајсије, Басиле Бркић-Јовановић .1760., којн је био неко вријеме и патријар, за чудо ми је, да високопреосвећени писац исказа ннје себи дао толико труда, да је изнашао, како је било име оном митронолиту, што је био пред Серафимом. Ако се не може већ знати тачно, који су били све Дабро-босански митрополити до укинућа пећске патрпјарнппе, држим, да се може изнаћи, који су били од то доба. П ако се то не може изнаћи у Сарајеву н у Боени, може се изнаћи у патријаршији у Цариграду. Да би се дакле то сазнало, слободан сам учиннти предлог и умолити високопреосвећену госиоду митрополите у Босни н Херцеговини, да се обрате с молбом цариградској патријаршији, те да им се у њој изнађе, које све бно од 1766. до 1836. у Боснн митрополитом, јер то се као што рекох у њој за извјесно мора наћи. Пеопростим је гријех, да се у изказу могло рећи, да је н*»д——35. Веиијамин I Крал.енпћ)