Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 122

треба „за њих се неможе казати' 1 . Страна 62 П. ступац 4 ред одоздо стоји: „Зар га не познаје тако рећи и душу", а треба „Зар га не- \ познајете тако рећи у душу."

Даље, у оном позиву на посљедној страни Г. II. свеске „Источника" од о. г. на крају 3. а на почетку 4 реда мјесто : на црквешм звонима а треба да стоји: на црквсним. звоницима.

Одлш Патрикије Комаданови^ (ПоповиЂ). парох и надзиратељ чајничког нротопрезвитерата, одликован је црвеним појасом актом Нзеговог Нисокопреосвештенства АЕ и Митроиолита херцеговачко-захумског госп. Серафима од 21 децембра 1890. број 933. са шљедећим декретом: Лнчно освједочени о трудољубиви и савјесни ваш рад још као бивши ђакон и тајник ове свете АЕ. Митрополије, о ваше нримјерно владаље и ревнос на сирам свете православне вј(;ре и матере цркве; знајући пак да као и свештенослужитељ и надзпратељ протопрезвитерата, исте врлине све већма усавршавате, како бп свом позиву

I што боље одговорилп а нас тиме задовољилп, — те цијенећи ваш досадаљп поступак п рад, нашли смо се побуђепи одликовати и обдарити вас „ црвеним лојасом ", и дозволити вам архијерејским благословом да га можете носити. 3 нади остајемо, да ћете и унапријед вашим савјесним радом како у парохији тако и у протопрезвитерату све већма оправдати и неиоколебљиво сачувати нашу благонаклоност и милост, те и веће одликовање моћи получитн. ГГрепорућуј ући вас покровитељству свемогућега Бога остајемо вам благонаклоњени и т. д.

Читуља. времена по повратку свом из Пљеваља ожени Маром, сестром овд. уваженог грађанина и вриједног Србина Хаџи Пера Давидовића, то га на молбу његову а по жељи народној тадањи митрополит херцеговачки Јосиф 0. септембра 1853. Ј°ш се није ни пуна година навршила како год . у Мостару зађакони а 10. септ. и. г. рукодо вјечне куће испратисмо овдашњег заслужног положи за свештенпка и буде намјештен за пастарца свештеника Јосифа Мартиновића а роха у Чајничу. Свештеничку је службу вршио тужни гласови црквених звона огласише смрт и 15 година. Својим трудом, крјепком и челичном другог свештеника; гроб за гробом дакле отвара вољом он је много допринио, да се у она тешка се. По том вјечном закону, који се неДа измпје- времена за отоманске владе овдје подигла велинити и по коме смрт мори све што природа створи чанствена „нова" црква, Око купљења прилога — ево се преселн са овог варљивог свијета у за градњу „нове црквв^ он није пожалио ни вјечнп живот и наш честити прота Атанасије труда ип муке, премда је зато често пута н свој Комадановић, о коме ћу ма и кратко овдје про- живот на коцку излагао. Поред цркве не забозоорити. рављаше он ни на школу срнСку, већ се и за Иокојник се родпо 1833. год. у Чајничу љу у н ^ урни ј а вре мена својски старао. За ње(Херцеговини), од оца Лазара Комадановића, све- гов усп ј ешни рад и нрим ј ерно владање народ штеника. Основну школу свршио је у родном га је шзда љубављу и НО вјерењем одликовао а мјесту, поред свију недаћа, с којима се је борио херцеговачкн мнтрополит Прокопије произведе га као син сиромашнога оца. Чезнећи за што већим ]Г) _ авг Ш8 _ г у Чајничу за пр0Т опрезвитера. нзображењем а уједно цијеиећи свештенички чин 0и ј е готово све ври ј еме свештеничке слуотиде он у ман. Тројицу (код Пљевља) и ту се ж (ј е П р 0 вео у својој парохији, коју је често пута не уморно припремао. Пошто се након неколико и незван обилазио. Вршећи ову евету и корисну

! Атанасије Комаданови^, чајнички протопрезвитер преминуо 20. новембра 1890. год.