Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 84

Б.-Х. ИСТОЧНИЕ

Св. 3

ће ти бити чекати да се служба свриит, ако се будеш сад иавикиуо да рано пијеш; ко раио иије каву, тај диже у јутру прије времена породицу своју, те тако мати т која је цијелу ноћ лебдила око дј етин.е колијевке, не може ни пред свануће себи наћи одзгора. Мислим да неће хрђано бити, да ти кажем: какав треба да је по спо.вашњности свештеник. Свештенпк по свом чпну и положају мора бити строг и достојанствен. Како је свештеник дужан носити дугу косу и браду, то треба да се стара, да му коса и брада буде чиста; не треба косу да правн коврчавом или да браду подстригава тобож да добије бо.-з.и изглед, то не приличи свештенику. Он не смије употребљавати ни масти ни у.ља. јер је то за мирског човјека. Не ва.ва ни то, да свештеник иде на улицу ме^у свој народ чупав, разбарушене косе или да такав дочекује кога у кући. Свештеничке хаљине треба да буду од црне материје, јер је та боја за свештеннка пајсходнија; хаљине да буду срезане ио прописаном и уобичајеном реду а не но каквој другој измишљеној моди. Хаљине да буду чисте, ие згужване ни подеране. Свештеник нек не носи каквих украса на себи, као: златан ил' сребрен ланац за сахат, прстен итд., сахат треба да виси о једној црној пантљици. Свештеник нека не употребљује бијеле, ил' њима сличне рукавице; обућа треба да буде такођер очишћена н направљена у простијем облпку. Држе ли се свештеници овије правила, то ће се и њихове жене томе ириучпти. Ако је свештенику непрплчно држати се раскошности у одјећи и обући, то му не приличи држати у својој кући ни прећераног весе.ва са музиком н игром. Свештеник мора нријате.вскп п .вубазио да прима у своју кућу парохијане; ако му (Наста

срества дозвољавају треба н сам да их зовне па да с њима дијелп своју со и хл.об; и.егов састанак са парохијанином не смпје бпти ради јела и нића, него радн тога, да он као отац своју духовну "ђецу поучава, упућује на добро а да пх одвраћа од зла п неваљалства. И ти састанцн нек не трају дуго, нек не дочекују поноћа. Но и у томе се не смнје прећерпватп п ако је дужан свештеник бити весео и радостан, кад уводн госта у кућу. Само ти ие смијеш у томе далеко ћерати, јер ако свештеннк кога год види на улици зове к себи и снојој кући, ностаће непрпјатан за .вуде, а чешћим састојањем опет почеће га .пуди укоравати: да вријеме троши не у корнсном говору п поучавању, него у бесплодном н можда штетном прнчању и разговору ато ипје за свештешнса. Разборнтост, нскуство II строга пажљпвост су неопходно иотребнн; они ће иоказпвти човјеку опо мјесто, коме не треба прилазити и граннце круга, у коме треба да се покреће. Може, сине, бити још п друга хрђава мана у свештеника, а то је она, кад оп хоће да се покаже боллш, него што је у стварн н кад се под видом снромаштва и потребностн скрива страст користо,1,уб.1.а. Тешко је преварити .вуде; ма под каквом маском прикривао се ти, опет ће они прије ил' пошље познати човјека, оцјенити га како је заслужио, а у срцу свом гајиће презрење према оиом, који се тако вјешто претвара. .У позорујем те на тај гријех, да се не бн пош.ве кајао, јер ће кајање касно доћн, кад свијет стече својим искуством хр^ав појам о теби п твом раду. Ето такав мора бити свештеник у својој кући као домаћин и како треба да се влада према својим посјетиоцима п гостима. У идућем ппсму писаћу тп какав треба да буде свештеник изван своје куће. ће се.)