Bosansko-Hercegovački Istočnik

Б.-Х. ПСТОЧНИК

Стр. 8б

на свето-савсКој вечерњој забави у Градачцу Поштована госттодо ! (>1зо је четврта година од како ми овдје у Градачцу овако — са вечерњом вабавом прослављамо данашњег светитеља. Наша 1е слава овдје скромна, јер наше скромно мјесто, наше прилике и многе за сада неотклониме сметње, пријече нам да прославимо онако, као што велпким дјелима и заслугама дананашњег светител.а, и његовом светом имену доликује и приличи. Али опет, п ако сада неможемо впше и боље, а оно занста можемо и смијсмо реки, и управ похвалити се да ово чпнимо с пуно воље и у највећој благодарности и поштовању према нашем великом светитељу. А у нади смо да ће и код нас у будуће бити и више и боље. Господо! Сви људи, сви народи, треба да поштују своје великане п заслужнс мужеве, јер „који народ неумије поштоватп своје велике људе, тај народ није достојан нп да их има"; или друкчије: који народ није благодаран својим добротворима, тај народ није достојан да му ико добро и чинн. А који се народ ејећа својих великих и славних људи, својих добротвора, "војих јуначких предака; који народ умије своје заслужне људе цијенити, славити, хвалу и благодарност им одавати, и који се народ сјећа и ннје заборавио на своју прошлост, тај народ није изгубљен, тај је народ свјестан себе и свога пмена; јер тај народ загријан својом славном прошлости и дјелима својих ирађедова, он ће тежити да бар у будућности створи својим потомцима оно, што сам у садашњостп није могао имати. Па како у томе стоји наш српски народ? Српскп народ увјек је до данас п умио и знао са родошћу сјећати се своје прошлости, н највећу пошту и прпзнање својим великанима одаватн. Па ето и овај данашњи дан посветио је српски народ једноме великоме и заслужпом мужу, великомс учитељу и светитељу — светом Сави 1. архијепископу и просвјетптељу српском. На све стране, широм васколиког Српства данас се прославља св. Сава.

1891. год. говорио Васа Поповић протојереј. У свима српским црквама; у свима српским школама данас се описују и преузносе, н млађем нараштају на углее износе велика дијела њсгова. Господо! Дјела св. Саве нама су овдје свима већим дјелом позната, јер је и прошлих година о томе овдје говорено. Сви знамо да је св. Сава син краља српског (великог) Стевана Немање. Сви знаао да је оп био 1. архијепископ српски. Сви знамо да је он срнској цркви израдио независтност, а дотле је зависила од цариградског партријарха. Сви знамо да је он нзмнрио своја два брата Стевана и Вукана, који су међу-собно почели били ратовати, народну крв прољевати, и који су хтјели уједштењу српску државу расцијепити. Сви знамо да је св. Саво умирио и својом мудрошћу склонно маџарског краља, те је исти од ратовања на српску државу одустао и оступио. Сви знамо да је отрнјебио српске земље од грчких и латинских свештеника и учитеља. Сви знамо да је подигао многе цркве и манастире и уредио манастирски живот код калуђера. Сви знамо да је ишао, н непрестано сам собом путовао по српскпм земљама, те народ у вјери поучавао, у побожности га утврђивао, у духу и народности будио га. Особито иак, сви знамо да је подизао, и свуда по српским земљама оснивао школе и постављао српске учитеље, а прикупљао у школе малу српчад да се у српском духу и језику уче и васпитају итд. итд. Па према свему томе и знамо да га баш зато српска црква п слави данас као свегиишеља, српскн народ као свога учптеља и просвјешителм, а српска школа као свога иашрона и покровитеља. Сви то, велим, свс знамо, па зато сада и нећсмо овдје описивати, износити и приказивати многобројна дјела његова, молећи се зато нашем великом светитељу да нам опрости ако с тим и мало прсд њим гријепшмо. Па кад нећемо о томе, а оно ми ћемо сада овдје рећи и проговорити, или унрав и оглебалпи