Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 126

Б.-Х. Т1СТ0ЧНМИ

Св. 4 и 5

прве (мисли) мећу у ове парентезе ( . . ), а оне друге (мисли) лкфу кваке [...], ради тачне разлике као што је и у сиоменутом издању Петроградском.

Божија пак благодат и бескрајна милост нека је с вама. 9. марта 1891. ј Константинопољски у Христу брат, с. р.

Што треба разумијевати по по смислу с III. Два трвђмеша Хрисшове вјере, који сиасавају. Први: ођрицање свијета. Ми смо наиријед претресли услове за примање еиасоносне вјере; но она ке нас спасти и привести к светости, на пош.љетку, не толико самом својом појавом, него скупа са предметом, у који треба хриштанин да вјерује. У чем се дакле састоји општн садржај вјере, која спасава? Свештене књиге говоре, да треба вјеровати у Исуса Христа као Сина Божијега; но веома ће се преварпти и вара се, којп мисли, да се просто овдје разумијева сагласност нашега ума с том истином. Ево што говори о такој вјерп св. ап. Јаков: ши вјерујеги да је један Вог, добро чиниш и (јиволи вјерују и дртсИц. ] ) Мо-лсе бити, да ће на то казати, да апостол не говори једнако о сличној бесплодној вјери из разума у Исуса Христа, која по мпш.вењу отпадника не може да буде само смипг.вена, но треба да размекша срце оног, који вјерује, и да га покрене на љубав н добра дјела? Такима кемо споменути другу изреку, из које се јасно види, да само тврдо п жпво увјереше о силп христовој, не може дати човјеку спасење, јер под спасавјуком вјером у Исуса Христа ва.ва разумијеватп ') Јак. 2: 19.

изразом: спасавајућа вјера, етога ппсма? пенгго друго. Ево те пзреке: Многи ЛереЛи мени у онај дан: Госиоди, Госиоди! нијесмо ли у име твоје иророковали, и твојијем именом /јиволе изгонили, и твојијем нменом чудеса многа творили ? II тада Лу им казати: никад вас нијесам знао, идите од мене који чините безакоња. 2 ) Тако ће се преварити сви, који се мисли спасти јединијем увјерењем о божанству Исуса Христа и лажно се позивају на апостола Павла, бојп је на против јасно казао: II ако имам сва знања н сву вјеру да и горе иремјештам <1 љубави немам, ништа сам. 3 ) Да се опет запитамо: каква својства треба да има та вјера у Исуса Христа, која је по ријечпма овога апостола и апостола Јована, довољна за спасење ? Или треба лп да вјерујемо у каквог другог Хрпста? Не треба; него вјера у Христа постаје сжасоносном кад се, долазећп уш.вед же.ве иаше добре савјести, одиосп не само на личност Исуса Хрнста, него на цио унутрашњи садржај свој, на онај особитп живот, којп је показао Христос на зем.љи собом сампјем. Апостол Јован јасно говори, да је баш тај живот, који је Христос показао, прави предмет јевапђеоске вјере: у њем бјеше живот, и живот бјеше видјело људима. 4 ) Живот се јави, и видјесмо и свједочимо, и *) Мат. 7: 22—24. 3 ) 1. Кор. 13: 2. *) Јов .1:4.