Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4 II б

В .-Х. источник

Стр. 213

чевић, те је већина глаеова била противна, то му се ни дужност надзорника није повјерила. Дакле из записника оп. сједница јасно је и може се свак увјернти, да је општина одредили плаћу надзорнику добара; а на протпв, да баш ниђе и баш ни једном ријечу не стоји забиљежено, да се установи плаћа пресједнику општине за предсједнички посао, нити је о томе ни у једној сједници било говора. Даље каже дописник да су сви општинари у сродству скоро из једне фамилије и с тога, да се са црквом несавјесно управља, а уредник „Напредка" још надовезује, да је и сами избор општине био неправилан. Сви чданови данашње општине изабрати су у народној скупштини, држаној 21. маја 1889. г. а у присуству преко 50 скупштинара, дакле избор је обављен слободном вољом народа. Односно својатлука између тројице општинских чланова излишно је доказивати да су они шта криви, јер као што је наведено народна их је скупштина изабрала; а кад би пак сви општински чланови били готово из једне породице, онда их сигурно не би ни народна скупштина у општину изабрала, нити би ова као законита получила потврду од своје духовне власти. Сви ти чланови данас су у општини, изузимајући пресједника г. Василија Буровића, који се захвалио и на кога је мјесто изабрат члан општине Васиљ Перендија у народној скупштини 6. децембра пр. г. коју је отворио подпресједник г. Нико Зечевић. Дописник даље препоручује општини, да је прече имати и плаћати „ваљана и вјештог неровођу", јадикујући сигурно, што општина није нашла њега достојна за перовођу. Општина ова имала је свагда по могућности доброг неровођу, кога је бирала између најспособнијих својих младића, а старајући се свагда за што способнијег перовођу, повјерила је ову дужност у пошљење доба г. Јосифу Кочовићу, своме српско-народном учитељу. Дописиик замјера општини, што на овдашњој српско основ. школи нема учитељице, па вели: „Свакако је познато, да могу више и два слаба учитеља дјеци са науком користити, него један па ма како он научен био." Е, чујте поштовани читаоци ову најновију методу, коју остављамо „Напретку п његову

лажну дописнику, да је разјасне, јер је сигурно у свијету нико до ли њих не разумије! 1Нто на српској православној школи нема учитељице, то је за то, што се општина држи пословице: „И дјецу ми рани и хљеба ми штеди", јер се бар до сада учитељица није имала откуда издржавати, пошто школски фонд није још толико нарастао. Држећп се оне народне: „Ко се хвали сам се квари", ми не ћемо да спомнњено старе јаде, да вријеђамо скоро замирене ране наше, а не ћемо ни да се осврћемо на скору прошлост овдашње српске школе, која је поред свога школског фонде слијепо служила туђем имену иа и туђим, а не српским смјеровима, јер је сваком овђе познато, да је благодарећи Богу општини овој иошло за руком, да опет успостави ерпску школу и подигне је на своју достојну висину. Осим тога општина држи да је боље имати п једног способна учитеља на школи, иа нека је ова у правом смислу српска православна, него ли имати и више учитељских снага, а да школа не одговара духу, жељи и потребама српског народа. Што се дописник обара на општину да ни једне по плану зграде нема, ми одговарамо, да су све црк.-шк. зграде лијепе и удесне и да потпуно одговарају према мјесту и данашњим мјесним приликама, па за то општина не налази за нужно трошити новце на излишне ствари. Општина нема пред очима само спољни сјај, него је вазда имала пред собом кориснију цијељ, којој су намијењене зграде. Бесмислица је дописникова и оно, што приговара, да општина нема ни једног пнтомца свога на којој вишој школи, јер општина није овлашћена без народне скупштине, да може издржавати питомца о свему свом трошку, пошто се за то хоће повећа новчана свота. У осталом општина је и до сад по могућности и у границама права свога потпомагала многе сиромашне ђаке на основним, а неке и на већим школама. Напретковог дописника; његово поштење и правдољубље најбоље обиљежава оно, што пише: ,.да општина на црквено-школске добра и интересе не пази без своје користи, да општински чланови гледају један другога из црквеног добра помоћи, да је садашња управа општинска гора него ли је била за отманске владе". . . .