Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 214

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

Да су све ово гадна и злонамјерна подметања дописникова за то нетреба много доказивања. То свједоче живи примјери свакога дана, а доказују сви поштени беспристрасни Срби грађани и сељани нашн. Осим тога Високопреосвештени господин Серафим, Митроподит — о чијем српству и српском родољубљу не ће ваљда нико посумњати — освједочио се лично о повољној управи општинској и признао је то овђе лањске и прекдањске године приликом своје кано" ничке впзитације, што свједоче записници општинских сједница. Л јсдпо је то потврдио и својим декретом 24. септембра пр. г. бр. 719., којим потврђује општину на 3 године, па између осталог вели: „Освједочивши се лично о доста повољном и успјешном раду те славне општине, желимо, да она и на даље у истом иравцу продужи свој рад, но пошто пак та славна општина до сада још није добила писмене потврде од своје највише духовне власти, то овим декретом потврђујемо ту славну општину на 3 године. . ." Односно препоруке сарајевској српској општини одговарамо: Част, поштовање и вјечито признање славној сарајевској српској цр.-шк. општини и свој браћи православним Србима Сарајлијама, који су свагда савјетом и дјелом нотпомагали ову општину и који баш највише заслуга имају, да се ова варошица уздпгла на лијеп глас. Општина ће ова и у будуће одржаватн братске одношаје према сарајевској српској општини као до сад; али за претпостављену власт ематрала је, а сматра и сада искључиво српско-правослану Митрополију у Мостару. Довде мислимо, да смо непобнтним доказима одбили све дописникове клевете упућене против ове општине у 18. броју од проитле године. Што пак на све ово прије не одговорисмо, то је за то, јер смо чекали да ће се уредник „Напретка" и сам увјерити о свима лажним извјештајима свога дописника, те да ће једном у атар истине престати да нзноси онакве подвале на ову општину. Но пошто „Напредак" и његов дописник не хтједоше престати са својим лажама, него је исти лист у 3., 8., 12. и 14. броју од ове године пакосно насрнуо опет на ову општину, иа и на овдашњег иароха, господина Патрикија Комадановића — то ћемо се још мало с' њим да забавпмо. Господин Патрикије је рођен и одрастао овдје. Нзега овђе од најранијег дјетињства ње-

говог свак познаје. Јест познаје га од вазда као ревна, савјесна и поштена, па за то и неможе његовом досадашњем раду и понашању овђе нико никаква оправдана приговора ставити. Ако се напретковом шарлатању не допада што не угађа његовој страсти и лудој паметн, из тога не шљеди, да се он ни народу не допада. Овака извртања сувише су провидна и отрцана, а да би кога могла обманути. Пријесна је дакле лаж, да је овдашњи парох са народом у омрази, да он смутње у народу меће и да не вргаи своје прописане свештеничке дужности. Његов је досадашњи рад признат и награђен, колико од народа. православног, толико од духовне власти, а на име од блаженопоч. Митрополита Леонтија и садашњег Впсокопреосвештеног Серафима. Узалуд је дакле „Напредак" избацио све оне ракетле своје личне сујете, којима је хтјео да нашега пароха омразп у народу свом, коме овај једино служи, јер мислимо, да пречаснп парох и ако можда не ће бити „Напретку" и његову дописнику никад по вољи, но да ће ипак и од сад бити честит свештеник своје цркве и свога народа! А то је главно! Сад пођимо даље. ГНто „Напредак" у 12. бр. о. г. иронично јавља свијету, да на „прославу милутиновићеву", држану 24./II ове године нијесу Срби дошли и да је на челу одбора забаве бно иарох г. Патрикије Комадановић, то је гола измишљотина. Општина је уједно била и нриређивачки одбор и о свему је бригу водила. Па и кад би парох био пресједник одбора, зар би то зазорно и необично изгледало! Зар свештенство не може учествовати у јавним народним Забавама? Та ако је икада оно је данас баш потребна нама узајамна слога између свештенства и народа н ј да свештеници савјетом и дјелом свагдје притеку у помоћ општинама и народу. Није ли програм оне забаве био скроз српски? Зар није забаву руководила општпна ова, која није Жалила ни труда ни материјалнпх жртава само да се забава што достојније изведе? Нијесу ли забаву приређивали поред овдашњег свештеника још двојица господе учитеља н лијепа кита овдашње српске младежи — Срба и Српкиња? Зар пореД онолико српско-православних породица најодличније браће мухамеданаца, чиновника и официра, што су Забаву посјетиди, нису дошли на забаву Срби? ЈПта је учинила „Напретку" да од Бога нађе она лијепа кита наше младежи, која је онаКО