Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 360

Е.-Х. ИСТОЧЕИК

Св. 8

ПТ

Васо ЖивковиЂ, протопрезвитер панчевачки, посланик срп. цркв. нар. сабора, члан нар. дркв. митрополитског савјета, епар. консисторије и админ. одбора, предсједнпк ерп. прав. цркв. општине панчевачке. Дана 25. јуна о. г. огласила су звона панчевачка смрт овог ваљаног Србина, узор слуге св. олтара и проповједника слова Божијег. Црна рака крије сада у леденим грудима земне остатке његове, али име проте В. Жпвковпћа живјеће док је и једне стопе, гдје Србин живи, гдје се пјева: „Радо иде Србин у војнике". . . . Прота Васо Живковић је син поносне српске Војводине. Родио се је 31. јануара 1819. год. у Панчеву од свештеничких родитеља. Основне науке учио је у свом родном мјесту, гимназиј у у срп. Карловцима, филозофију у Сегеднну, правне науке у Пешти и Пожуну, а богословију у Вршцу. Године 1845. буде рукоположен за пароха панчевачког. Какав је покојник био као парох, какву је љубав уживао код своје пастве, види се отуда, што га је епископ ' Кенгелац по смрти проте Арсеновпћа, а на молбу и жељу тамошње црквене општине и српског народа пропзвео год. 1868. за проту панчевачког. Па и прије био је он одликован повјерењем својих Панчеваца, који га изабраше 1864. год. за свог посланика на срп. цркв. сабору у срем. Карловцима. Прота Васо знао је својом спремом, познавањем црквених послова и народних жеља, својпм еталним карактером и српским патриотским радом, потпуно оправдати ово велико повјерење свога народа, које је као нар. посланик уживао све до своје смрти. Годнне 1866. буде изабран за члана конзисторије, а касније сабор га одликује чланством митрополитског савјета. Покојник је био у сваком погледу прави народни стештеник, проповједник елоге и љубави, учитељ свога народа н бранитељ његовнх права. Је ли гдје требало озбиљнијег рада, јелн гдје требало моралне и материјалне помоћи, прота Васо био је увијек први међу првима, био је увијек уза свој народ, па за то је и бпо љубљен а штован све до своје смртп, за то је био одли

• 1Ј<1 . кован и од свог народа и од више своје духовне власти. Ширио је н потпомагао српску књигу, бодрио је млађе на рад и заузимао се свима силама за корисне народне установе. Кад се је год. 1873. основала библиотека општпнска у Панчеву, прота Жпвковић био је први међу оснивачима, поклонивши јој до смрти 800 комада књига. Године 1884, изабере га срп. цркв. општина панчевачка својим предсједником, којој је био на челу до своје. смрти. ПротаВасо био је и пјеснпк. Пјевао је кратко вријеме, али и што је пјевао, довољно је да се види прави пјесник. Бзегове се пјееме најрађе пјевају у српском народу, јер се одликују лакоћом језика, једрином мисли и њежношћу оејећаја, као мало којег његовог савременпка. Споменућемо ове његове пјесме, које се и код нас у Босни и Херцеговнни најрађе пјевају: ,,Радо иде Србин у војнике," можда најомиљенија пјесма у српству; „Одби се бисерграна;" „Тн плавиш зоро златна." Остале му пјесме раштркане су по овим књижевним листовима: „Скоротечи", „Срп. нар. листу", „БачЕсој Вили", „Голубици", „Зимзелену" н „Подунавци". У „Голубици" је његова пјесма „Ода преузвишеном Србину Сими Милутиновићу (Чубри Чојковићу)." Вјештачки је превођао и пјесме страппх гласовитих пјесника као : Шилера, Гетеа и др. Да ли ће се наћи Србина, па да оно што је издано и што ее још у рукопнсима покојниковпм налази, покупп и на свијет изда?! Ето то је у кратко живот покојног прете Васе Живковића. Умро је у 72. години. Али и ако је доживио те лијепе годпне етарости, ипак је смрт овакових родољуба осјетљиви губитак по наш мали српски народ. Покојни прота је заслужио, да га се с ппјететом сјећају не само његови вјерни Панчевци, у чијој се је срединп родно, живио и умро, него да га се ејећа цијели српсгта народ, да се угледа на њега и млађи свегатеп I чки нараштај да слиједи оном стазом, којом је покојник слиједио и свом роду од кориети б) Па таком врлом свештенику н пјеснику српском кличемо и ми из овнх српских крај ева: Слава ти, прото и пјесниче српски! Бог да тн душу прости и иомилуј е! б.

Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића.