Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 374

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9 н 10

оппса ништа докучгпти. Да сам онда попа Нонаковпћа иознавао ја би са њпме заметнуо кавгу, што јс и то о н.ему спомпњао кад га ппје боље оиисао. Онамо је дебелу књпгу чак н на каптару мјерио, а овамо дрвепп крсг оппсује да је изображем.са ]>азличитим иконама : да јс доста велики и <)а има грчки слова ни њему. Ради тога чим дођох распитах за дрвени крст, п ево како изгледа: Дугачак је ()"20 м. шпрок у рашљама 014 м. а дебео свуда подједнако ОЗ м. На њему је 12 ванредном вјештом разбаријом изображенп слпка из живота Христовог, а слике су на простору 0'4 м. дужне 0-3 м. ширине. Врх сваке ове пконице налази се по редић ситннх слова, тако ситних да пх без микроскопа нисам могао прочитати, а свега их је 9(ј. На ребрицама крста има 13. крупних и то јеврејски слова а нуз ова два слова 2 2 опет п овај знак |1ј који католици зову и.ме исусово. На ово чудновато обилежје напрегао сам очи да п без ситнозара штогод прочптам између оних сићупшпх слова, па тако неснгурно мислим да сам на једној страни прочитао грчки АЈретг/бе Ег/6уа? 11роЗ-/^г:. а иа другој латински Оеп« СХХ. Нашавши на овоме крсту оваку збрку, ја се бојпм да одлучно потврдпм да сам горње ријечи добро прочитао, јер из њих бпх могао извести: да је крст још из доба икоиоклазме из IX. вјека, Ма да је и сама израда крста, па п горње грчке и латинске рјечи, готов да овај крст као најдревоију старину потврде, ја се ипак па сумце песмем тако далеко упуштати. Како су горње ријечи грчке виш пкоиица пспнсане, а не означују имена пкона, мепп се чипн да су онакове ријечи само јеретички пкоиоборци у IX. впјеку моглм измампти, да се око нкона испишу. Ал како у то доба опет није католичка

црква од православне била одељепа, то ме опет забуњују вештачке резбарпје, које су по типу католичке цркве резаие. Биће дакле прије да је крст резап убрзо послије раздељења католпчке и православне цркве у XI. впјеку те је отуда п та збрка вјетптака резача. Кад бп овако било опда неби било тешко закључитп да је истп крст св. Сава послије сто годииа због особнто вјеште израде, а можда п саме те збрке, сачувао па временом од руке до руке Неманпћкпх потомака п до Милешева, у задужбппу Владислава Неманића, сниовца св. Саве доснпо, а оданде га калуђери 1590. пренијели. Ја за сад нећу ништа о овоме крсту нн тврдити н11 нагађати, јер га нпјесам спгурно прочитао, а кад га прочитам опда ћу сепаратно о њему расправу написатп. Сад само хоћу пои Јовп НоваковтгНу да пришапнем: да онај 1сапетан што је хтео крсг златним да замјени, н да иеуком пгумаиу са 50 фор. очи замаже, да онај каттан није био Орбин, всЛ ил јс.врсјин ил каишлик који јс горњс знакове и слова на њс.мц смотрио. IX. Фелони. Има пх 7 а нп па једном пема заииса. Свп су изиошенп п без икаке врпједности. X. Епншрихили. Свега је 32. На два има нанисано по неколико рпјечипз новијег доба, но ја их нпјесам хтјео преписпвати, јер нит имају записп нит сви епптрахилп икаке вреДностп за овај чланак. Свн су изношени и од просте пртенасте свиле, само је један иа ком је патпис од обичног баршуна. Осим овнх описаних утварп п стартша Красић је потврдпо да се п у манастпру Пакри налазп једна Плаштаинца, коју су Милешевачки калуђерп кад су турци манастир разорили, у манастир Гомионицу