Bosansko-Hercegovački Istočnik

С тј ). 362

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. !) и 10

Кндоније а Погословске палчсе сврпшо је на острову Кадки. 1То свршетку школовап.а у 20 годиип позпат је као учитељ од ондатње управе школске у м јесго „Саранда Еклпспје" (што ће рећи 40 црквп), гђе је учптел. бпо 8 годтша; послпје тога премјеш г геп је за учптеља у Дпмотоку, и бавећп се чу 3 годпне рукоположп га 1849. год. за јерођакона Мнтрополпт демотпчкп Мелептнје. По с-мртн Мптрополпта Мелентнја премјештеп бл'де у Триово код Митрополита Неофита касније салуиског, гдје се бавио код нстог само 10 мјесецп, јер је бпо принуђеи отпћп у .мјесто његова ро^еша радп поправке порушеног здравља. Потпто се опоравпо у здрављу, позову га у 11,арнград, п ту па захтпјев пат) пјарха Антнма буде прпбројан у свиту патрпјаршескп архпђакопа. .V другом патрнјаршеству Антпмовом а послпје п прп патрија])ху Рерману, послужно је ревносно патрпјаршпјл' п св. Синод, те га за заслуге његове постаке за великог протосинђела а након неког гремена пзабере га св. Синод а иатријарх Кнрнл рукоположп га за епископа 1858. па епархнју острова Кандпје (Крпта), гдје је богоугодно паствовао не мало 10 годпна. Као епископ у овој епархпјп, због немира и буна претрпио је много бурни дана, и ушљед тога био је принуђен оставптп је и премјестптп се V епархпју мптрополпје у Демонпци, у којој је бно пуинх 5 годпна. 1Го захтјеву православппх Хршпћапа премјештен је у Једрену; по због ондашњнх пемира и буна, које се не би могле догодптп ни у 15 впјеку, доста је претрпио п страдао, заелуживпш мучеиички внјепац, борећп се за права своје православне цркве. Светп Сппод п патрпјарш1гја одликовали су га премјештајем на управу нсторичке митрополпје у Никеју, гдје је послужио цркву

п иарод 5 годпна, а послпје тога на топлу жељу п захтјевање православног парода по другп пут повјереиа му ]е митрополија у Једрепн, гдје је поново у бурпим данпма на тој митрополпји лшрављао црквом брапећп је од лгкавп иепрпјатеља п пчпадача. Из ове мптрополпје једпогласним пзбором од свпју Архпјереја св. Сипода, п 1,ругпх архпјереја спадајућих под управу цариградске цркве, као и православиог парода постављеп је на престо Васељенске цркве дапа 2'д. јануара 1887. године, послије смрти патијарха Јоакпма IV. Не пуне 4 годпне управљао је Васељенскпм престолом као опробаии н пскусии војпп Хрпстов, показаишп пеобичт епер; пју п способпост, но неумптна смрт л грабп га 1о. августа 1891. Честне моштн блаженопочпвшег Патрпјарха по постојећем обпчају н цркг.епом обј еду обучено у богато архијерејско одјејаиије пренешено је бпло V саборну цркву патрпјаршпје, храм св. Велпкомученпка Георпџе побједопосца, п посађепо сједећи у патрпјашеиекн нресто, др-лгећп у лпјевој руцп евангелије а деспом руком дјелећп благослов. Покрај њега велпки архпђакоп држао је патријаршескн жезал (патарпцл*). Кроз трн дана пепзоставпо и дневи и ноћп архпјерејп п свештеници чптали су ј крај њега псалтпр н свето Евангелпје. Трећп дан 15. августа послпје подие бпло је оиијело, на коме с\* билп послаппци православппх држава : Русије, Србпје, Румуипје, 1 л рчке п Црне Горе V великој дппломатској у ниформи, даље заступппцп: Султаиа, велпког гезира п мпнистра правде, (којп је л.једпо н мипнстар за црквепе поелове). Даље су бпла заступ.вена сва страна посланства, јерменско и п])отестанско свештенство п јеврејска општппа, Послије опијела одннјело је свештенство