Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9 и 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 363

тпјело патријархово до мртвачки кола, која су бпла пзпан Фанара. По томе се спровод кренуо у Балукли цркву недалеко од Цариграда, праНен од пеобројеног народа, (кроз одјелења пјешадије н коњнце). Патрпјарх је сахрањен у иатрпјаршеској гробнпцп исто онако, као гато је бно намјештен у столу патрнјаргаеске саборне цркве. Прпвремена управу патрпјаршије повјерепа је Доротеју мптрополиту велеградско.м до успостан.1>ења патрпјарха, а пзбор новог патрпјарха нзвршнће се свршетком октобра о. г.

•X' * Блажено упокојенн и спетјејшп 1Гатрпјаргае и архипастиру Дноппсије, по снли н благодатп божије милости молпмо те не престај молнтп се за све нас пред пресголом свешптвега, коме тп сада престојппт, како бн се међл' нама све веће и бо.ве подржала свјетлост тоиле вјере у Бога, у славу п напредак свете истпните православне цркве а на вјечпо спасење стада божпјега. Славч ти неуморни борчс свсшог православља п вјечпа ти усаомена међу нама.

Број 5!) 6. Окру; Свему сршжо-иравославном свештсн У Сарајеву, главноме граду Боспе, као што вам је познато, постојп одбор за подпзање сноменнка Спмп Мплутиновићу Сарајлпјп. Тај одбор иедавно издао је „ироглас". у коме родо.вубпво позтшље пас српскн народ, да он својнм прилознма подигие спомеппк своме великом мужу, пјеснпку п јупаку, Спми Милутииовићу. Папте варошп п варошпце по свој Боснп п Херцегоппнн, како се чује, са свнм похвално се одазпвају тој узвигаеној н племеннтој цпјелн; али села колпко се видн о томе још нншта ие. иредузнмају. Симо Милутиновић рођенп је Сарајлија. I Јцјелога свога живота неуморно је радно и много урадио п пс|)ом п сабл.ом за српство н српски иарод. 1 Бегов рад је од иеоцпјењене важности за свакога Србпна, а подједнакпм жаром своје ватрене л.убавн нодгријавао је и сељака као и варошанина, сиромаха као и богатагаа, — па то бапт н јесте оно, што позивље свакога Србпна

(0 кница. иву херце-говачко-захумске Епархије. да буде својнм прнлозима учесннк у иодизању тога споменнка. Прнлозн тп нпјесу приспљешт, него добровољни, те свакп п прилаже оно, што му срце налаже и колико може. Ми бп се врло огрпјешплн о бесмртног натпег ијесника п јунака Милутиновттћа, кад бп прнлагалн, а другп пзостајалп, кад бп једнп о њему чули н зпалп, а другп небн. Јесте, огријептплп би се, јер се небн довољно одазвалп оној л звпшеној п племенптој цнјељн, којој се ношло. Ово је и побудпло главнп одбор у Сарајеву, те нам је подппо молбу да препоручнмо Нашем свештенству да се код народа озбпљппје заузме око нрикупљања прилога за сиомепик. Свегатеници! Одазнвајућп се праведној молбп одбора у Сарајеву, препоручујемо вам да од срца порадпте нека и сељаци као н они варогаани којп још нпшта за споменик Милутиновнћа не учшипне по могућству прискоче у псмоћ СБОЈИМ 1*