Bosansko-Hercegovački Istočnik

(Ј јз . 9 II ]0

В.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 367

Највећи гријех.

Приказано онима, који на иоштују Бога. Нагшсао Јосиф Л. Кочовић. богослов н српски учитсљ. (Свршетак).

IV. Ако је ко пао у тај грнјех, нек не очајава губећн наду на мнлост божпју, нек не мпслп у себп: уврједио сам Господа с' овпјем велпкпјем гријехом нема ми опроштаја. Бог је мплостив, он ће се смпловати и опроститп грјехе онима, којп се кају пскрено и моле му се срдачно. Исповијест је један од најважнијих дарова, које нам Спасптељ и Вог нага даде. То јс средство, којнм човјек чистп душу своју од гријехова. Нема грјеха, којн надмашује божпју милост н заслуге Христа Спасптеља — вели апостол Јован (I. нос. гл. 1. ст. 7.) Као што је иознато но св. Писму: р(Ч(.И"ћ 1ДКО НЕИ/ИИ/ИМ II Н1ТИНК1 н^нтт, К'К НЛ(Т>" (I. Јов. ГЛ. 1. СТ. 8.) П „Н^ГГК ЧМОК^К-К ПјМК(Д(Н'К н<< 3(.И/Ш нж( [откорит"к с.мго! н н( (огр-бишт-к (Кклез. VII. 2Ј.). ннкакав човјек није бс-згрјегаан, нит може живљети, а да не ногрјеган, те ни иотпуно свет бнти; алн може да тежн. да нанредује у светости по ономе: шдтм к8дит(, мкож( .13-К СКАТ'К 61.ИК ГоЈПОДК Ко|"К к,||1|'к" (I. Петр. Г.1. 1. ет. 15 и 16.) Али Вог се смнловао на људе и даровао, да се могу очиститп од гјрехова. Сам Исус Хрпстос, коме је Бог отац дао сву власт п на небу п на земљи и коме је предао да судп људима, снабдјео је апостоле а преко љпх њихове замјенике — свештенике овом ускључивом влашЛу. па и правом духовног суда: „б.шки .ин^ 1КАЖ(Т( ни з(.и,ш, (КЛ3ЈН.1 нп н (К ((н; н б.шки ииЈ,( р,13р-4шНТ( Н,| 3(.И,Ш кУдУ'1'1. рИЗр-6|Н(ННИ 11,1 Н(Е(С&^"Н. 1(1кож( пос.м .иа От((ск и ,13 пош.мк? кк1: (I ш јнк-к, дУнУ и г,1,(го,1,( (|.1ск: пр'Ги/ННТ( дНук (клт-к. И.иж( ијп8(тит( гр^ун, Шп 8[ ТАТГА, II 11.11X1 Д (рЖНТ(, Д (рЖИ 'Г(А (Јов. XX. 23.) Јасно је дакле да се може стећи опроштај грјехова, за то чнм је ко нао у бездан тога великог грјеха, треба да се каје п моли Господа за милост. Да се и за хулу може добпти опрогатај, види се из овпјех христових рјечн: г заиста ва.и кажем: сви грјеси. отџштиИе се синовима човјечи-

Тешко томе ко не штује Бога, И љегове заповјести руши : Јер том 1 нема 'живота вјечнога, Адски оган> снремљен му је души. Ј. .1. К. јим, и хулења на Бога, макар какова била." (Мар. III. 28.) Осим овога многи су па н највећн грјеганнци добивалп опрогатај грјехова средством покајања, те и онн који су ружплп Вога, цркву и друге светиње. Давид је чинио прел.убу па п убијство кад је изложио војводу Урију на мјесту, гдје ће погпнути, али погаље велнког нарпцања и горког нлакања би помилован. Манасији су бнлп опроштени разни грјеси. Апостол се Петар три пут одрекао Христа и опет добио кључеве царства нсиесног! Најбољи прпмјер, даје нам св. апостол Павле — похвала васиљене, стуб Хришћанства п сарадник Христов. Он се спремао у Јерусалим зајеврејског учитеља и бпо Фарисеј (једна секта народа јудејског, која се строго држала обредног закона мојссовог, а одјељивала се од народа, правећи се у свему одлпчнијом, звала се се „Фарисејпма' 1 ). Сматрајући у Христу разорнтел.>а закона мојсеовог, држао је Савле, (тако се звао прије као невјернпк) да му је дужпос/г свакојака средства употребљавати, да се стане на иут ширењу Хрнстове науке, за то је у Јерусалпму пакостио Хришћанима п мучио их. <)н је участвовао нри каменоваљу архиђакона Стефана; алп иошавшп у Дамаск и Сирију, да п тамо гони Хришћане, буде од Христа чудноветпјем начином обраћен н приведен у Хришћанство, п погато се иокајао, а престао гопитн цркву господњу, цостао је најревноснији проповједнпк христове науке. Као гато се види могуће је и за овај грпјех добити оироштење, само се тражи пскрено кајање п ваљано владаље у будућности. Нека ннко не чека погаљеднп дан и казну која ће га снаћп, већ нек свак пде нсповпједатн гријехе своје нред свештеииком, нек се одрече прве радње, за тијем служења тпјелу п тедеснпјем страстима н тако иек очнстн дугау своју од гријехова. Не треба чекати и запемарпватп још н с тога. што грјех кад стојп дуго