Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 426

IV. Св. мученик Јустин филоиоф и његови сииси. Св. Јустин родио се око год. 10б. по Р. Хр. у граду Флавијевом Напуљу (И;та КеароПз), данашњем Наплусу, или у древном Самарнјском граду Сихему (у Палестшш). Отац Јустијанов Приск оио је незнабожац; као човјек чувен и богат, старао се да сину своме даде сјајно у оно вријеме незнабошко образовање. Јустин од младости своје тежио је за науком: полазио је најбоље шко.те и учио се у најврснијих филозофа. Но ни школе, ни филозофп не открише Јустину истине, за којом је чезнула душа његова. Сами учени п образовани незнабошци бпјаху већ у то вријеме незадовољни са незнабошким богопоштовањем, које у ствари не бјеше ништа друго до ли или обожавање видљиве природе или пак страсти људских у животињском облику: као што су богиње тјелесне љубави, богови вина итд. Услнјед чега такви људи стадоше тражити истину у науци древних незнабошких филозофа или мудраца. Али једни од филозофа тврдише, да све у свијету бива случајно те обожаваху силе природе; други мишљаху да ће блаженство постићи средством исграјне јачпне духа; а трећи налажаху цијељ живота човјечијега само у земаљском уживању и наслади. Јустин је изучио свс те науке, но ни у једној од њих не нађе задоволлтва •, душа његова нестрггјељиво је осјећала потребу прнзнати суштаство више и вјечно. Од свију других наука најшппе га је привлачила иаука филозофа Платона, јер се она од других учења филозофских одликовала високим учењем о божанству и бесмрћу душе. „Мени се допадаху, говори Јустин, размишљања о предметима нестварнога свијета; проматрање идеја кријепило је мој ум; за кратко вријеме ја сам толико успјео, да сам себч почео сматрати мудрим и надао се, да ћу посматр -ти Бога." Јустин се страсно одао на изучавање Платонове филозофије; често је тражио самоћу, да слободно размишља о иредметима, који тако силно занимаху његов радознали ум. У једном таквом часу догоди се Јустину, да је слушао о науци Христовој. Он сам приповједаше, како је то било. Једном пође он на усамљено мјесто, на обалу морску, да размишља. На путу срете га

Аиостолекп мужевп. (Наставак). частни старац. Смнрен поглед и спокојан изглед старчев допаде се Јустину. Старац отпочс с њим разговор. Јустин му стаде говорити о филозофпји Платоновој, о својој жељи да спозна истину, н преуносио је науку Платонову. — Ја не држим, одврати му старац, да би ти у науци Пдатановој и других мудраца могао наћи праву мудрост, која води к познању Бога. ЈБудски разум, који није настављен Духом светим п просвијећен вјером, не може познати Бога. Па гдје ћу по твом мишљењу — упита Јустин — наћи учитеља који би ми показао истину, кад њег није у књигама Платона и другнх филозофа? Старац поче говорити о пророцима. У давна времена, рече му он, задуго до филозофа живили су свети п праведни људи, које заволи Бог. Испуњени Духом светим они ирорицаху, што ће бити у будуће. Што им је Господ говорио или казивао у откривењпма. то су они без страха објављивали људима. Њихови списа има и сада п просвјећују умове ради спознања истине, јер су они свједоци истине. Они су вјеровали у Бога, Створитеља свијета, и предсказивали су долазак на земљу Сина Божија Исуса Христа, у науци кога могуће је наћи истину. Моли се Богу правом, завршп старац, да ти Он отвори двери свјстлости, јер нико није у стању разумјети оно, што је божанствено, ако му Сам Бог не помогне. Он открива истину сваком, ко њега тражи с молитвом, и ко с љубављу Њему иритјече. Побесједовавши с Јустином старац се удаљи. „Ја га више нијесам сретао, говорп Јустин, али у души мојој распламтио се огањ љубави према пророцима и св. мужевима, који су другови Христови. Размисливши о ријечма старчевим, појмио сам, да је једна права мудрост та, о којој јс он мени говорио. Ја заче изучавати књиге пророчке и апостолскс и напошљетку постадох овим филозофом т. ј. хришћанином. 1 ) Веле, да је старац, којп бесјеђаше с Јустином био св. Поликарп епископ Смирнски, ученик св. Еванђелиста и апостола Јована Богослвва. Но Јустин се није задовољио изучавањем

књига хришћанских. Он је хтјео сазнати, како

') Г»зг. с ТриФ. с. 218.