Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 428

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11 и 12

хриитћанин. Фплозоф доказује, да за једно име, без дијела хршпћанских, никог не осуђују нити хвале. Ми шта више не налазимо за вриједао ни молити, кад нас за једно само име сматрају хрђавпма." Хришћане називаху безбожнидима. Јустин одговара: „Признајемо, да смо ми безбожницп у одношају према тобожним боговима вашим, но не у одношају према Богу правоме. Ми се не клањамо идолима, но ми вјерујсмо у Бога, Творца васионе. Ми поштујемо побожним клањањем 1Бега и Сина Његовог, који је дошао од 1Бега, а такођер н Духа пророчанственог. Истина, ми не проливамо крви, не приносимо му крвавих жртава, но ми му служимо молитвом, хвалом и добрпм дјелима. Наша наука је — љубав, невиност, милостиња, опраштање уврједа, чување клетве, бесмртност душе, воскресење тијела, помоћ свакому и свима, јер смо ми сви — дјеца Божија." „Сваке неђеље (сНез зоћб) 1 ) сви Хришћани се скупљају н слушају чнтање И])орока и апо стола ; послије тога најстарији свештенослужитељ говори народу и препо ]1учује свпјема, да се држе тнјех правила, о којима се онај час читало у св. Писму. По том се иричешће раздаје присутнпма и разноси се престарјелим болесницима. Сваки приносн милостињу, да се подијели међу сиромашне, биједне, стране п удовице." Друга апологија саставља допуну ирвој. Овдје св. Јустпн опровргагва пребацивања непријатеља хришћанства, који су питали: зашто Хришћани не убнјају себе, кад је смрт за њих добро? Филозоф одговара, да је живот дар Божији, те нам га је само но ЈБеговој вољ.и могуће оставити. Незнабошци су говорили: кад је Бог заштитник Хришћана, то зашто Он допушта, да их убијају? Филозоф налази главни узрок тога у борби зла са добром, који је поникао у времену драговољног падења духова, и што је благи Творац оставио слободу; затим историчкн доказује, да су бољп људи увјек трпјели од злих људи и тиме су ликовали над злом. У „опоменп к Јелинима" показује заблуду и безбожност у пропзводима незнабошких пјесника и филозофа, те слнка достојанство открнвене науке и древност њену. У „разговору с Трпфоном," ученим равином Ефеским, објашњује св. Јустин, да. Хришћани не *) Р1в8 зоНб — дан сунца. Тако се код Римљана звала Неђел>а:

врше обреднога закона зато, што је обвезна сила његова са доласком Месије нрестала, обреди да нису нужни, кад се појавила пстпна. „Купком крштења и спознања Бога, говори Јустин, ми смо достигли вјеру, но пророку и ми исповиједамо, да само то крштење је вода жнвота, која може очнстити покајнике. А ви копате цистерне безводне п узалудне. На што' служи то умивање, које пере само тпјело? „Ни Египћанима, ни дјеци Моава, ни дјеци Едома не хасни обрезање. Но нек је Скит нли Перзијанац, знао би само Бога и Његова Христа и сачувао би вј ечне установе: да је он обрезан превасходннм спасоносним обрезањем и да су му дари Богу пријатни". У посљедњем дијелу „разговора с Трпфаном" св. Јустин доказује, да је Исус Христос прави Месија, о ком су предсказивали пророци, с тога, што су се на њему потпунце испунила сва старозавјетна пророштва о Меспји. V. Св. Јерма и његова књига Гј Пастаир. и Из I. вијека хришћанства сачувала се до нашег времена знаменита књига „Пастир," коју написа Јерма муж апостолски. Пме Јермино налазп се у поздраву апостола Павла (Јевр. XVI, 14.) међу члановима Римске цркве. Стари црквени списатељи представљају га као житеља Рима, којн није ирппадао црквеном клиру, представљају га као човјека простодупгаа, мирна, трпјељпва а уједно весела, но који је због евојпх гријехова и слабостп навукао на ее казну Божију. Он се је с једне стране, у свом богатству, упуштао вишс него што је требало "у свјетовне послове, гдје није свагда поступао праведно; с друге пак стране —- он је по превеликој отачаској љубави од више немарно гледао на гријехе своје нороднце. Жена му бијаше језична, а синовн иредани злим страстима. И тако због своје слабости а још више због гријехова своје породице, нрема којој је био сасвим попустљив, постиже га казна Божија: од богаташа поста сиромашак и мјесто пређашњег благостања, трпио је нужду и животне бриге. Но Господ, који га је казнпо, и миловао га је уједно; за вријеме казне предаде га анђелу који га је имао особито чувати. Тај анђео, јављајући му се у виду пастира, даваше му упутства за живот, која је Јерма записао у књигу и назвао ју „Пастирем". Вријеме смрти Јермине пада око 100. годнне по Хр. Књига „Пастир", која припада Јерми, по значају своме је окружна посланица, напнсана