Bosansko-Hercegovački Istočnik

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

Бесједа на I Благочестиви Хрисшијани ! Ево стојимо данас са тужним срцем пред овом светом сликом на крсту, која је сузама насликана н сузама тумачи онај страшни час. онај гнусни спомен л.уцког злобног срца. оиаке мржње и подле зависти, када нашег Спаситеља, нашег најмилостивијег учитеља и Искупитеља немилостиви и покварени човјек тешким мукама мучи, срамним иоругама ружи и тиме својој разузданости и бјесноћи задовољава. Наш милостиви Господ Исус Христос ради оваког човјека сиђе на земљу да учи, да проповједа, да помаже, да избавља, а покварени човјек Га за то награђује трновим вјенцем и тешкијем крстом. Ево нам слика на крсту преставља тај тужни спомен, ево Његове пресвете крви, која се прољева нас ради и ради грјехова наших, ево преклоњене главе Нзегове, када је на крсту издануо, предавши дух свој у руке небеснога свога Отца. Па има ли срца човјечијег, које ее не би згрозило, има ли ока, које не би сузу пустило на таква нечовјечна дјела и злостављања, која ће за навјек бацати црну сјенку људске опачине на образ човјеков. Браћо, света је истина да су и пророцп још у старија времена прорекли о рођењу, страдању и смрти Христовој, па и сам Господ наш Иеус Христос рекао је на смртном часу: „Оче опрости пм јер незнају шта раде." Чиме је дао јасна доказД, да је дошао и страдао нас људи ради и нашег спасења ради.

лики петак. Христос је издануо на крсту у грозним мукама за нас, али је у тај исти час улио доказа о свом божанству невјернпцима, који видјеше гдје се земља затресе, гдје сунце помрачи, гдје се црквена завјеса раздера на двоје и гдје се гробови умрлих отворише, те морадоше сви рећи: заиета је овај човјек син Божији. У тај час одлази Он с' душом у ад да избавља Адама и потомство, у тај час свршује се стари завјет мрака и пакости а настаје нови завјет истине и свјетлоети, која нас води покајању, познавању истине и обраћању Богу. Доводи нас до часа, у ком би требало да се озбиљно за навјек одречемо злобе и пакости, лажи и клеветања, мржње и хуљења, а да се свом душом прпхватимо љубави и пскреностп, пожртвовања и страха Господњег, да из свега срца прегнемо и покажемо се, да смо достојни синови оца небеснога, који се са божанске впсине спушта у људске нискости, да нам покаже пут спасења и вјечног живота. Браћо моја, недочекујемо равнодушно данашњи дан, него промпслпмо добро, шта смо дужни ономе вратити, којн ради нас гријешних све претрпи и препатп. Дужни смо нашим цијелим животом, строгим постом, топлим молитвама, пскреним срцем и мпрном чпстом савјешћу предавати се у Н>егова св. наручја. Још се морамо далеко узвиспти изнад свега онога, што нас пред Господем унижава, те да заиста будемо љубазнп синови Божији по његовој светој вољн. Амин. Г оворио: Бањалука. В. Ковачевић, прото.

Неколико ријечи у нрилог уређења и побољшања свештенпчког стања у Херцеговинп.*)

Окружницом АЕ Митрополије Херцеговачко Захумске од 9. фебруара 1890. год., под бројем 158. затражено.је од свсштенства мннјење ради уређења парохија и парохијалнијех прихода,

које је од пријеке потребе, да се што прије оствари. По моме мнијењу, а мислим да се и већина свештеника са мном слажу, и прво свега

" х *) Овај чланак, који нам је дошао до руку, доносимо у листу „Источнику", ради тога да се и друга браћа свештеници пострекну, да и они рекну своју у прилог уређења свештеничког стаља у Херцеговини, Уред.