Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 91

„Опомени сеовога иколикаје великацијена и вриједност за тебе дата. Мојом си крвљу и мојом смрћу откупљен. Сјећај се свијех мојијех заслуга, са којима сам теби заслужио опроштење гријехова и живот вјечни, те се покај, па ћеш се тако спасти. Ешо сшојим на вратима и куцам: ако ко чује глас мој и ошвори враша, уЛи Лу к њвму и вечвраЛу с њиме, и он са миом. (Апок. 3. 20.)." 0 Божанственога, о љубезнога, о сладкога гласа — гласа, који нам спасење тражи! 0 преблаги и милостиви Исусе, н наш одкупитељу! Не уклашај Сл_ од нас грјешнијех, које си нас Твојом светом крвљу одкупио; него куцај и куцај у врата нашнјех скамешенијех и окорјелих срдаца, куцај добро иреслатким и спасавајућим гласом Твојим, да се тргнемо из дубокога сна, п чујемо пресладки п премили глас Твој ; јер је Твој глас сладак, и образ Твој красан; па ћемо онда и сами искати, тражнти и куцати, — куцати у врата милосрђа Твога. (Мат. VII. 7.). Господ нас зове да се кајемо преко пророка и аиостола, као кроз своје посланике и слуге, које као да узастопце за нама шаље, и преко њих приводи нас к себи и савјетује нас молећи овако: Ио Хрисшу вас даклен молим, и молим вас Богом, ио Хрисшу да се шмирише с Богом. На оиеш: обрашише се и одбаците од себе сва неваљалсшва вагиа иа вам неЛв биши неиравдв у мукама, ошурив од свбе сва неваљалсшва ваша, с којијем сте нвваљало радили преда мном; иа учините у себи срце ново и дух нов, и извритше све моје заиовиједи ." (Језек, 16, 30,—31). Овако као што овдје видимо и на другијем мјестима у писму, на мјестима писанијем пророцима и апостолима, приводи Бог грјешника и зове на кајање.

Зове нас Господ обећавајући нам вјечна блага, и као што милостиви отац своје чедо с малом јабуком мами к себи, тако и Он нас к себи зове, да би се на таква добра узбудили и обратили к Њему; о чему у пророчкијем п апосголскијем књигама доста тога налазимо. Па ево како нас зове Христос и обећава пресладки покој душама нашијем: „ Одише к мени сви, који сше уморени о тешко обремвњени, и ја Лу вам иокоја даши. Узмите јарам мој на свбе и научише св од мене, јер сам Ја кротак и емјеран срцем, и наИи Кете иокој дугиама вашијем. Ни^е ви неЛвте наКи иравога одмора и блажечства осјвм мене. Загишо св гођ ви латише, никакве ви не&вте ираве корисши од тога видјвтг<., свугдјв вас бвз мене иредусрвта ирава невоља и зло. Богашство, част, слава и уживање овога свијеша, које тражите, само вас вгсгие товари него вам олакгиава, вгиие вас умориши, нвго смирити. Одитв к мвни сви уморени натоварени, да вас ја уџокоим и смиримУ Овога милога и сладкога гласа нетреба грјешниче да се оглушимо, него да се обратимо и до^емо милостивом одкупитељу нашем, да иа1>емо покој своијем душама. Зове нас к себи Господ с дјелима милости, која примјењује к себи самом и обећава за њих велику милост своју у овом привременом па и вјечном животу. Данашњп свијетли Христов праздннк ничим се не може тако и толико поштовати, као дјелима љубави. Св. апостол Павао говори о овоме овако: Ако језике човјечијв гI ан^елске говорим а љубави пемам, онда сам као звоно које звогш, г<ли ираиорац који звечгс. И ако имам иророшшво гI знам све тајне г< сва знања, г<, ако имам сву вјеру да гI горв иремјешшам, а љубави немам, нигита сам. II ако раздам све гшање своје, г>, ако иредам шиЈвло своје да се саЧ