Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 179

сабврима у Загребу, а као хрв, слав. делегат и у заједиичким саборима у Вудимпешти све до ових дана. И у овом положају заузимао је прота Мандић вазда ви^ено мјесто, цијењен и поштован као свештеник, као веома искусан сурадпик на јавном пољу. У свом иородичном животу претрнио је Маидић много туге и жалости. Као млад човјек од 25 година остао је удовац са троје дјеце, над којом је лебдио љубављу и бригом родитељског срца чисто стрепећи да ће их сваки час изгубити. Худи удес нанио му је - ту горку судбу, да му је редом отео све троје дјеце, иајпослије одраслу шћер од 17 годниа. У томе чемеру и јаду пренио је Мандић своју л.убан на свог ро^еног сестрића, којега је послије очине смрти школовао на високим школама и положио темељ шеговој данашњој свјетској слави. Тај сегСтрнћ н.его!-:, то је чувени амернкански електротехшгчар у Њу-Јорку Никола Тесла, син покојног проте у Госиићу и Ђуке Маидића, којој је славан син на велнку

суботу 1892. године у Госпићу очн заклопио. Нови митрополит Мандић доноси у свој нови и високи положај многе врлине и заслужну прошлост. По природи је врло симпатична појава у пуној мужанској снази, даровит образован човјек, врло вјешт и њемачком језику, уз то је изврстан проповједник и говорник. Еао дугогодншњи члан конзисторије и цркв. сабора познаје теме.вно црквену управу правосд. цркве, те у томе доноси за свој нови положај много практичног искуства. Својим лојалним држањем умио је Мандић да стече пријатеља и покровитеља својој цркви и народу у високим круговима, а својом толеранцијом знао је да прибави и уважење римокатоличког свештенства у својој домовини гдје се врло пазио с њим. Ми у овај мах можемо само да се радујемо, што је превишњи пзбор пао на тако изврспог и заслужног мужа, и ,да тузланској еиархији од срца честитамо на новом митрополиту".

Одли] Ђорђе МарјавовиЂ, свештеник тг гтарох пз Порјечине, у маглајском протопрезвитерату, одликован је црвешш шјасом актом Бзеговог Виеокопреосвештенства АЕ и Мптрополита г Цабробосапског госп. Ђорђа Никодајевића, од 30. аггрила 1892. год. број 798. сљедећег садрзкаја: „Уважавајући ваше лијепо владање, затим, достојно у пароду драсање и ревност, којом толико врсмена, као дугогодишњп свештеник у парохији и околпни вашој беспријекорно и корисно сдузките, — нашли смо сс побуђени одликовати

вас, и Архијерејским благословом дозволити вам, да мозкете носити п црвени иојас ". Ваша духовна власт узда се, да ћете, цијенећи тај видљиви знак признања Нашег, будуће дане вашег жпвота посветити на то, да и још већи успјех у цркви својој учините и владањем својим, као добар примјер духовног пастира, и вашој млађој браћи свештеницима служите, исиуњавајући чврсто заповједи Божије и повинујући се налозима претпостављених вам власти", и т. д.

Разно. 0 читању апостола са аглвона. У црквеном гооп. Георгија, од 25. фебруард 1892. број 18. овог листу „Српски Спон" за о. г. број 13. страиа садрзкаја: „ Овима окр. •аротопрезвишерима Епар194. штампана је наредба ПатријаЈјЈа српског хије Бачке. Дошло нам је до знања, да је у не-