Bosansko-Hercegovački Istočnik

(Јтр. 208

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

4. Нова парохијална општина не би могла постати док не би доказала — док се не би виђело — да може држати пароха, а не би ни онда, кад би због ње морала се стара општина разметнути. 5. Ако би се нова општина оцијепила од старе, губила би право на дотле заједничко црквено-школско имање. Могла би имати само оно, што би јој стара општина драге воље уступила. 6. Тутори цркава у једној општинп одговорни би били самој општини за рад и тачност и протопрезвитеру, који би о њима Митрополију односно Консисторију најмање један пут годишње извјештавао. 7. Општину бира сваки домаћини, који плаћа парохијал у истој, а који није под каквом истрагом или каасњен од духовне илп политичке власти. Она треба да траје три године. 8. Парохијална скупштина састајала би се сваке године по један пут и прегледала рад исте под предсједништвом предсједника општине. По потреби на одобрење Митрополије а захтјев општине, скупштина може бити и више пута у у години. 9. На три недјеље преко службе свештеник би имао оглашивати са двери кога ће дана бити скупштина. 10. У свакој оваковој скупштини имао би бити присутан протопрезвитер илп кога би он у име себе за то одредио и мјесно светптенство, а могао би и један политички чиновник, и они би били свједоци да је рад извршен по прописима и за то би се подписивали на записник. 11. Одборника односно општинара може бити 8—12 п бпрали би се јавно гласањем под пресједништвом старе општине. По избору одма се огласе одабраници, и ако који затражи оправдан отпуст, треба да му се даде, а на његово мјесто одма да се други избере. 12. Мјесни пароси — свештеници сами по себи вазда треба да су чланови општине и њих не би требало бирати. Свештеник треба увијек да је присутан при сједницама општинским. 13. Сами општинари, одборници бирају себи предсједника. И свештеник може бити предсједник, ако га изберу. 14. У право треба да дође општини бирати себи свештена лица и учитељска а пошљеднима одређивати плату; исплаћивати свештенике, учи-

теље, учитељице и друге општинске плаћенике; бринути се црквеношколском имаовином и нзналазити начина како ће се иста увећати, пазити на зграде црквене, парохијалне и школске да су чисте и у реду, и што буде потребно поправљати, пазити на ред и пристојност за вријеме божанствене службе у цркви код црквених служитеља (изван свештених лица) и народа; набављати потребне ствари у цркву и школу, а гдје школе нема бринути се да је буде и из из својих срестава- дијелити милостињу по могућности сиротама и удовицама. 15. Ако су потребне какве. грађевине, општина треба да предложи скупштини а ова ће одобрити или одбацити. 16. Свакога општинара, који савјесно не врши своју дужност пресједник би имао опоменути и укорити; ако се не поправи, те би га потребно било отпустити прије скупштине, општина ће га пријавити Митрополији односно Конзисторији, и ова ће то учинити, иначе скупштина ће га јавно извикати и избацити. 17. Сваки увријеђени општинар има право тражити част код скупштине, Митрополије односно Конзисторије. 18. За свако проневјерење црквене имаовине, општина треба да је одговорна у првоме реду скупштини, а у другоме Митрополији — Конзисторији. Кривца ће духовна власт предавати на казну политичким влаетима, ако то буде потребно. 19. Духовна власт (Митрополија — Конзисторија) треба да буде контрзла општинскога реда и имаовине. Она има право то учинити у свако доба, а најмање треба да учини једном у три године. И сваки свештеник, осим из оног мјеста по нарочитој наредби Митрополије Конзисторије може општину контролирати. IV. Избор свештених лица. 1. Кад се у некој општини упразни мјесто свештеника, Митрополија или Конзисторија треба путем сриских новина да отвори натјечај, у ком би имало стајати и које је класе парохија. 2. Кандидирати би могао сваки свештеник рођени Босанац или Херцеговац п свршени богословац пз истих покрајнна. 3. Од пријављених кандидата Митрополија — Конзнсторија избере три лица и предложи их општини, да она између њих једнога избере.