Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 212

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св.

Варцар-Вагсуфске и одобрељем српеко-православног митрополита у Сарајеву односно његовог замјеника подјељивати. §. 14. Општина српско-православне цркве и школе у Бањојлуци, управљаће у горњем случају фондом, и према својој савјести располагати приходом фонда, у сврху споменуту у §. 13. све дотле, док се опет не оснује и подигне чисто српско-иравославна народна школа у ВарцарВакуфу. .У оваком случају дужност је бањалучке општине да преда „основни фонд" српској општини Варцар-Вакуфској на руковање у смислу §. 8. овог „Закладног писма." §. 15. Црквено-школска општина Варкар-Вакуфска. а и за вријеме управљања фондом и општина бањалучка, дужне су сваке године давати мени по мојој смрти годишњи парастос о Савину дне. На парастосу спомињаће се ова имена: „Митрополита Георгија, јереја Симеона, Василију Екатарину, Чедомила, Софију, Јелисавету^ Софију." Служећем свештенику из прихода фонда имаће се исплатити одмах два форинта и подмиривати све трошкове парастоса смпјернога — иростога. §. 16. Овом мојом данатттњом закладом руковаће се за свагда под именом „ Заклада српско-православној народној школи у Варцар-Вакуфу Дабро-босанског АЕ и Митрополита Ђорђа Николајевића." §. 17. Ово закладно писмо би написано, потписано п печатом потврђено у четири примјерка, од којих би један уз своту од 1.0.000 форин. словом десет хиљада форината а. вр. предан српко-православној црквено-школској општини у Варцар-Вакуфу, у руке њезиног изабраног

одбора, један пак примјерак уз посебан допис предан је српско-православној црквено-школској општпни у Бањојлуци; трећи пак остаје у архиви Дабро-босанске митрополије. Један примјерак овог закладног писма има се земаљској влади у Сарајеву на похрану предати. §. 18. Стављам у аманет српскоправославне црквене општине Варцар-Вакуфске и Митрополита, да се тачно врше услови и прописи овога „закладног писма" на корист православне вјере и српске народности. Народу српском православне вјере парохије Варцар-Вакуфске, нека је у аманет, да васпита своју дјечицу, како би била чврст ослонац и сталан стуб православне вјере и српских осјећаја. Високој земаљској влади у Сарајеву ирипада право врховнога надзора и контроле над редовитом управом и употребом овог мојег фонда у смпслу предстојећег закладног писма. Дано у мојој резиденцији у Сарајеву 14.126. јануара 1892., у шесгаој годими мојег Архгтастирског звања на столици Дабробосанских миш/роиолиша „ Дабро-босанске мишроиолије". Потврђујем својеручним потиисом и уредовним иечатом АЕ и Матрошлит Дабро-босаиски (М. П.) Ђорђе Николајевић. Број 9.257/1 Одобрава се од стране земаљске владе за Босну и Херцеговину. Сарајево, дне 31. марта (12. апр.) 1892. За поглавара земаљске владе грађански доглавник (М. П.) Кучера.