Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 213

Пословни ред.

за источно-православну епархијску конзисторију архиепископа и митрополита сараЈевског. Одобрен превишњом одлуком Њ. цар. и кр. ппостолског Величанства од 1./13. аугуста 1883.

I. ОиИе установе. § 1. Духовни послови епархпје архиеиископа и митрополита сарајевског управљају се по канонима светих апоетола, екуменских и топских сннода и црквених отаца, као и по иним прописима, који се односе на управу дијецезе православне цркве. § 2. За управу ове епархијске дијецезе и за вршење епископске, као н за овршивање онијех послова, који настају из одношаја, државе спрам цркве, стоји уз епархијскога епискога стално превитеријално вијеће. § 3. Ова под управом епархијскога епископа дјелујућа област зове се: конзисторија источно-православне енархијске дијецезе сарајсвске, и састоји се: 1. Од 4 права члана, плаћена прсма точки 2. а) и б) наредбе ц. и кр. заједничкога министарства од 19. марта 1882., броЈ - 1914 Б. X. I.: 2. Од почасннх чланова, којесвеколике именује Његово Величанство цар и краљ на тројни предлог, што га у споразуму са земаљском владом пма подастријети архијепископ и митрополит. Чланови конзисторије могу прииадати мирскоме као и монашескоме свештенству. Ови чланови не смију нити међу собом нити пак с митрополитом стојати у сродству све до четвртог степена каноничког права било то сродство крвно или помијсдилпо. Како прави, тако и почасни чланови завјеравају се земаљској влади и митрополиту, да ће званичне своЈ 'е дужности савјесно вршити. Прави чланови морају у Сарајеву обитавати. § 4. Писарничко особље састоји се од предсто] иика, кога митрополит између правих чланова конзисторије именује на неизвјесио вријеме затим од два конзисторнјална канцелисте. Оба конзисториј ална канцелисте именује земаљска влада на предлог митрополитов. § б. Управитељ и предстојник конзисторије је свагдашњи митрополит сарајевски као епархијски епископ. Када је епархијски егшскоп преиријечен или тешко оболи, преноси он управу конзисторијских послова на онога члана, који по чину своме прво мјесто заузимље (§§ 43. 45.).

Епархијски енискои може ту своју одредбу и тим стегнути, да иоједине предмете придрал! свој'ој потврди. Аесо би такво пренашање конзисториј алних посала трајало дуље од 14 дана„ има епархијски еиископ о том конзисторију и земаљску владу писмено обавијестити. § 6. Свакп је члан дужан додијељене му послове точно израђивати, уредовну тајну чувати, и у своме уредовању испуњавати дужности, које му налажу црквени прописи, и које Ј'е преузео својом завјером. § 7. Оболи ли кој'и члан или будне лн законитим којим разлогом за дуље вријеме препријечен, задоволзавати својим дужностима, то се дотпчни послови по расуди епархпјскога епископа имају повјерити другому члану, или пораздијелити међу остале чланове. § 8. Такво се ванредно службовање не наплаћује. Ако је међутим такво службовање напорно, те траје дуље од три мј - есеца, може мптрополит предложити земаљској влади да се награди. П. Агенде. § 9. Дјелокругу конзисторије припадају они послови епархпјске дпјецезе, које епископ по канонским засадама има вршити уз савјет и нотпору презвитерија. § 10. Искључени су од тога дјелокруга онп послови, које ]'е епархијски епископ по праву православне цркве властан и дужан сам рјешаватн. Л. Агенде које еиархијски еиискои лично врши. § 11. Личноме рјешавању епархиЈ - скога епископа нридржано је: 1. Издавање п&стирских писама за епархнјску дијецезу, руковођерве црквене дисциплине духовнијем ноучавањем, опоменама и укорима на црквене опћине као п на поЈ 'едина лица духовнога и свјетовнога сталиша. § 12. 2. Каноничко главно прегледање манастира, парохвјалних цркава, духовних образовалишта и васпиталишта. § 13. 3. ПосвећиваЈБе цркава, благосиљаље гробаља и онијех предмета, којима по евхолог ону (требнику) треба епнскоиска посвета н. пр.