Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Стр. 217

чланова, дужан је референт с љима се ставити у сноразум. § 35. Епархијски епископ може или сам или на предлог копчисторије одредити, да се какав предмет у којем одбору расправи или да се о њему претходна расправа поведе. У таквом случају опредјел.ује епископ предсједника и чланове одбора између чланова конзисторије. § 36. Предсједник одбора мозке, пошто се је споразумио с члановима, и пошто је получио одобрење епархијскога епископа призвати поједине вјештаке и из другијех кругова. Коначно формулисање и образложбу предлога имају међутим израдити, само суд]елујући при том чланови конзисторије. Ако су призвани вјештади своје мњење писмено очитовали, има се потоње приложити формулисаноме предлогу. Формулисани предлог има у конзисторији заступати предсједник одбора. 2. Сједнице. § 37. Сједнице су или обнчне или пленарне. Обичне су сједнице свакога четвртка, а пленарне ушљед нарочитога позива епархијскога епископа један пут у мјесецу у дан који он опредјељује. Епархијскому епископу међутим од воље стоји, наређивати и ванредне сједнице. § 38. Времена у којима се, изузев хитне случајеве не обдржавају сједнице конзисторијалне, ова су: а) прва и задља цијела недјела великога поста; б) цијела ускрсна недјеља; в) цијела духовска недјеља; г) дани од 24. децембра до 7. јануара, укључиво. § 39. Да се закључци могу стварати у обичној сједници, треба да је присутан предсједник и најмање два члана конзисторије. Да насупрот закључци пленарне сједнице узваљају, треба да су осим предсједника прнсутна петорица чланова конзисторије. § 40.Прави чланови дужни су учествовати при свима сједницама, а почасни само у пленарним. Обичним и вапредним сједницама дужни су почасни чланзви само онда присуствовати, када их у том не пријече њихове парохијалне или друге званнчне дужноети, или ако имају реферате да рјешавају. Ако је који члан препријечен доћи у сједницу, има то прије јавити предсједнпку.

§ 41. Сваки је члан конзисторије, био он прави или почасни, властан у свакој сједници учествовати како при расправама тако и при гласању. § 42. У нленарним сједницама вијећа се: 1. 0 пословима који се тичу опћих интереса епархијске дијецезе; 2. просуђивање молбеница од натјецатеља за које мјесто у конзисторији и на богословском заводу, онда за вјероучитељска мјеста (катихете) на средњим школама и учитељиштима (препарандијама); 3. о образложеним предлозима за попуну мијеста протопрезвитеријалних, парохијалних, нарохијских администратора, иомоћника, као и о предлозима у погледу потврде манастирских настој атеља; 4. о предлозима за премјештање душепопечитеља, као и за повољнији поступак с истима када се умировљују; 5. о организовању учевних и црквених завода; 6. о предлозима за нарочите црквене одредбе; 7. о пословима који се односе на догму, нарочито на нросуђивање вјерских и црквених књига; 8. о црквеној дисциплпни и судбености у дисциплинарнтш приликама духовнпх лица. § 43. У сједницама, биле оне обичне, ванредне или пленарне, предсједава епархијски еппскоп мли када је он запријечен онај члан који међу осталима по чину прво мјесто заузима (§ 45.) Без епархијскога епископа или његова по њему постављенога замјеника нијесу чланови власни састајати се у конзисторијалну сједницу (§ 5.). § 44. Сваку сједницу отпочиње предсједник молитвом. Чланови имају долазити у одјећи чином прописаној. § 45. Ред, којим чланови код сједнице сједе, равна се по реду постојећем у црквеној пракси у погледу црквених достојанства,онда по службовном времену проведену у конзисторији и при једнакој части и добу службовања у конзисторији, по старости у свештеничвоме чину. § 46. Из сједнице не може нпко изићи без дозволе предсједникове. Али ако се расправља о нредмету, који се тиче приватчих интереса којега члана или његове родбине и тазбине до укључиво четвртог степена каноничког права, то дотичан члан дотле, док се о том предмету 3