Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 218

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

распрапл.а и закључује има одступити из сједнице (§ 33.). § 47. Ако предсједајући замјеник епархијскога епискоиа има фунгирати као рефереит, то ои иредсједавање за оно вријеме, док се о предмету његова реферата расправља и закључује, одступа члану најблизкем по реду. § 48. Сједнице конзисторијске нијесу јавне. Док сједнице трају, ваља се присутнима свега клонити, што би могло иовриједити пристојност или сметати течај расправе. Ако би се за сједнице што год придесило чим би се без престанка сметало мирном и достојном течају расправе, има предсједник право сједницу за неко вријеме прекинути или је сасвим распустити. Ако би такво сметање било проузроковано Кјјивицом којега члана, и ако је дотична кривица мала, има му предсједник дати укор. Ако ли је пак дотична кривица велика, или ако је и мања кривица више пута поновљена, има се влади предложити, да се против таквога члана поведе дисциплинарна истрага. 3. Извјештавање о расправним предметима. § 49. Понајприје ваља на чисто извести приговоре, који су подигнути против ваљаности записника послиједње сједнице (§ 87.) Затим епархијски епископ прпоикује потврду или примједбе, које се је можда нашао принуђеним учинити у погледу записника о расправама из пријашњих сједница, које су обав љене под предсједањем његова замјеника. На пошљетку се читају владине одредбе и приопћенице, које су међутим приспјеле у дје^ локруг конзисторије. § 50. Сваки је референт дужан о пословним комадима оним редом извјештавати, којим су му додијељени. За просте јасне предмете доста је ствар усмено разјаснити, те онда свој предлог прочитати; на супрот ваља онда, када је број списа опсежан, принијети пзвјештај обзиром на ствар и спиее вјеран, те на свршетку ставити образложен предлог. § 51. При извјештавању ваља се клонити сваке сувишне опширности, али треба о томе настојати, како би се све навело, што је нужно да се ствар разбистри, и да се они моменти особпто истакну, о којима зависи право просуђивање ствари.

§ 52. Пошто извјештај референтов служи као основ за расправу и закључивање, с тога има бити састављен сасвим вијерно по списима, те је референт у то име одговоран. § 53. За извјештавања не смије референта нити предсједник нити други чланови прекидати или било како сметати. § 54. Ако је предлог референтов противан законским установама, или ако је референт при извјештавању испустио знаменитих момената, тако да реферат не даје потпуне основе за расправљање, то предсједник ако се односне бојазни не могну одмах уклонити буд из властите иницијативе, или ушљед захтијевања већине, може наредити да се предлог натраг повуче, односно да се реферат надопуни, било ако устреба и избором другога референта, те да опредијели ону сједницу, у којој се расправа опет има наставити. Ако нема такве или сличне запреке, одређује предсједник расправљање о предлогу. 4. Расправљање о предлозима. § 55. Расправљање о предлогу може се тицати било да се разјасне поједини моменти извјештаја) било потање образложбе предлога или такођер измјене стављенога или донашање новога предлога. § 56. Референт је дужан давати разјашњење које поједини чланови затраже, како у погледу појединих момената његова извјештаја, тако и у име потање образложбе његова предлога. § 57. Ако се који члан образложбом стављенога предлога не сматра задовољеним, то он може тражити да се предлог нзмијени, или да се додатком попуни, или пак може и нов предлог ставити. Али га у том случају мора сам ваљано образложити, те на захтијевање точно формулисан предсједнику уручити. § 58. Ни један члан не смије узети ријеч, ако му није прије од предсједника подијељена. Исто тако не смије један другоме упадати у ријеч. § 59. Ако чланови лично сазнаду да се гдје што знатно десило, дужни су то у сједници истакнути; сазнаду ли пак то истом послије расправе, настаје им дужност приопћити то предсједнику, ако устреба и писмено. § 60. Ако пошто се расправа отвори, нико не устражп ријеч, или ако је расправа о предмету исцрпљена, наређује предсједник гласање.