Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 278

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7

онога, који је тако мудро и красно уредио царство природе?! Ох } зар има такве душе, Која ие помишља на рај ? Ох, зар има јоште нско, Да не ужива мајски бај ?!.... Ох, зар има таквог срца, Да не чује туђа плача ? Зар је и сад злоба клета Од љубави виша, јача?!.... Ох, зар има п јопт неко, Да „слободе златне" крило Нс штити га н не чува? Ох, је ли.то С — — мило?!.... По томе је Високопреосвештени шетао са господом све дотле, док бијели дан не рече: „С Богом роде сриски, челичпа стијено, срећа Ј'е прађедовска чувала под крилом ноћи до блиеска свијетле зорс моје" ! Л на скоро за тијем дође доба вечере и врнјсме спавању. Наста мај№е ноћп тпшина, само се чује мслодија пјесама безазленијех елавуја у зеленом гају, а мјесечпна са зинједама повнсп тихане ноћи чари Предадс се све у крило лака санка.... А под крплом ноћи те, кад све слатки санак снива, А поточић свјеж кад бпсерпе вале своје слива,ЈБубећи роспо цв'јсће на обали слатко Са врхунца гаја жуборећп лако У бистре Босне ток : Мпрпсави зачух ти .бај; А евако биће кличе : „хај, Кво вам освиће жељни Бесеља дан, девети мај"! А иојс груди младе, наиуњене тугом горком, Буктале су као огањ живл пред мајском сјснком. Та још нешто енивах, ох сјећам се сада,Душа ми ј' с' мпслима тада Лећела на иеток.... У тиханом томе бају Славујев слушао сам глас; А вила ми ко на јави; „Дође", — рече — „радоснп час"! Нош.Ђе сна освану дап; свану дан свечаносги наше, дан 9. маја!.... Све окријепљено лагсијсм санком поздрав.па прво сунца зраке, славећи Творца. Исток се смјеши на све; на красоту мајског јутра !.... А мени и нехотице у оку таД заблиста Сузе сјај као сунца жаркост, као роса чиста

ППјах нешто рећи, ал' ми се језик свеза, А из груди потресе ме нека језа.... Сјетих се славе некадашње.... Сјетих се зоре пређашње !.... У томе и глас звона огласи вријсме јутрење службе. Јутрења свршена је у 9, а литургија у 12 сати. На литургији чинодјејствовао је Впсокопреосвештени г. Митрополит, а уз њега виеокопречасни г. архнм. Марковић, пречасни госп. С. Давидовић, прото и члан срп. прав. сарајев. конзисторије, пречасни госп. Ђ. Петровић, члан конзисторије и уредник милог „Источника". преч. госп. Д. Нпколић и још 2 ђакона. У течају лптургије БВегово Виеокопреосвештенство у своје вријеме рукоположио је за ђакона г. .Т. Лазичића, а часн. госп. В. Мплаиовића произвео на степен презвитера. Литургију одговарао је ђачки збор са хора, а за пјевницама пјевали су П. Јовановић, свршавајући богосл. и С Ђ. Поповић, питомац ТТТ. године, ко1И је својим хармоничнијем гласом као сваком тако и овом приликом обратио на себе пажњу слушалаца. Дај Боже, да овај врли младпћ, спн проте и честитога Србина Ђорђа Поповића поживи у здрављу до најду г бље своје старости, на корист својих родитеља, цркве, државе и народа свога! Овђе ми је примјетити, да је г. Травањ, хоровођа пјевач. другатва „Слоге" у Сарајсву, са извренијем својим гласом пјевајући : „»шиог одшј "... дубоко гануо све присутне. Хвала му и живио ! За вријеме причасна изговорио је преч. свегатеник Милановић красну бесједу са дверн народу. У њој је говорио, пошто је најприје укратко оцртао значај и гажносг тога празника, о скромности и смирености, о васпитању дјеце, нашто је нарочито позвао дотичне родитеље, да, као нрви учитељи дјетињи, обрате што већу пажњу на васпитање своје дјеце, — о вјери и уздржљ.ивости, о вјерности и послушности према претпоставл.енијем властима, о поштеном и уљудном понагаању у грађанском животу и т. д. Садржај бесједе у главноме био јс врло умјесан, а у погледу гестикулације нема се, држим ; гата примјстити као почетнику. На литургији осим Г. Мптроп. и вигае свештенпка присуствовали су г. г. админ. директор зем. Владе В. вит. Сауервалд, окружни пред-