Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 398

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 8

словеног мнра и спокојства за х&егово благочестиво срце! Зато ти се у овој јутрењој тишини завјештавам, о Боже, да ћу се твог светог закона иридржавати и чувати, да благост твоју не оскорбим худим дјелима. Ал ја ријеч ову нећу моћи одржати, ако ми ти, помоћниче у сваком добру, не номогнеш. Зато те нз дубљине душе молим, помози ми; буди ми вођа и отац и за данас. Ја ћу сад иоћи на рад; ти ћеш и тамо битн уз мене, јер ћу ја и тамо једиако на тебе мислити. Влагословп, Воже, рад мој, којн ево сада започнњем, н иомозп ми работатн до мрака иод сјенком твог нокрова. 4. Сриједа. НЛ К1АКЋ АЖ-К 5ЛЛГ0М0(МК> тд н ког^-КЛ .КО И/ЧА ткое КО К ^КТ> II КО К^ КТ ј к^ кл . Од зоре славим те, свеблаги, иревјечни Воже. Од тебе је зависило, да ја ову ноћ на миру у дубоком сну проведем, или да се никад више не дигнем. Ја осјећам, да је тјело моје нову снагу добило; иознајем да су уморени члановн моји сасвим опорављеви. А ко је то учинио? Ти отче благи. Оснажио си ме, да могу послове моје за данас отиравити. 0 колшсо си ти добра мени учинио још од рођења мога! Зато ћу те хвалити и иреузпоситп као свемогућега творца п садржитеља; а срцем ћу те љубити као најпскренијег иријатеља и као најпоузданијег нзбавитеља у свакој нужди. Да, ја ћу те сваки дан ирослављати не само устима, него свим срцем и цијелим животом мојим. Ја ћу дужности стања мог вјерно испуњавати. Ја ћу бити усрдан н услужан мојим ближњима. Прослављаћу те, Ј^оже, сваки дан још и тнм, што ћу се сасвим вољи твојој подчииити, и што ћу бједе и зла трпељиво сносити. Овако зкелим провести сваки дан овог кратког вијека мог све до оног часа, док се душа

моја од тјела не растане, и иреселивши се у небо не стане те прославл.ати с' осталим блаженим душама. 5. Четвртаи. Ки.иш поид8 и> ткоегш н ш .шц^ 'гкоегш К АМШ Лф! кдндУ Н А н(ко — тм тД/ии) егн. Дцк жндУ ко ид-к — тм тл.иш ет. Лцн КО3.118 крн,^ ,ИОН рлнш И К[(Л10[А КТ» ПОМ^ДНН^-ћ /ИОрА II ТЛ/ИШ 60 рУк>1 ТКОА НИ1ТИКИТЂ ,ИА и уД(рЖИТ"К ,ИД ДКНИЦЛ 'ГКОЛ. Гди год сунце сјаје, докле год зраци његови допиру, свуда си ти, Воже. Обноћ бијаше небо трептећим звијездама украшено. Док су оне стазу своју обилазиле, ја сам дубоко спавао. Сад ограну сунце и њи нестаде. Но ти си био ноћас и овдје на земљи, и ондје, гди су звијезде трептиле. Ти си дјелао н овдје н ондје. Ти ћеш бити и онда, кад нестане сунца, кад звијезде изчезпу. Куд ћу дакле да се уклоним од духа твог, куда ли да утечем иснод лица твог? Пођем лн на више у небо, ти си тамо; станем ли се крити испод земље, и тамо си ти; да су мн брза крила као што је брз сунчани зрак, па да полетнм с њима на крај свијета, и ту би ме рука твоја иашла; деснцца твоја и тамо влада. Ову вјеру, Боже, усади у моје срдце. Ја ћу и данас имати на памети твоје свете ријечи: „тако живим, као да ме свагда пред собом гледаш", па ћу се сачувати, да не учиним што, чим би тебе удаљио од себе. — Госиоде мој. ти си свагда близу мене, зато се прекомјерно не дајем у бригу. Какав ће ми битп овај даиашњи дан, то ја не знам; али му за то спокојно на сусрет ндем, јер сн тн уз мене. Ја сам увјереп, да ћеш ми само оно дати и послати, што ће за мене добро и спасоносно бити. 0 оваквом вјером и с оваквнм поуздањем на тебе Воже и Спаситеља мог Исуса Христа, ндем смјело мојој будућности на сусрет.