Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 4У8

Св. 8

Загребу. — Ова је књига с благословом Његове светостп, господина Георгија Бранковића, патријарха српског од 29. јануара (10. фебруара) број М. 25. ех 1892. за школску књигу проглашена. Ова књпга неопходно је потребна православном свештенику и топло је препоручујемо српско-нравославном свештенству у Босни и Херцеговини, да набави ово дјело чувеног богослова Смирнова, у коме је укратко изложено православно вјеровање са богословско-догматичке стране и истакнуте разлике неисинннтог учења инославннх вјероисповијести. Извјештај о православном богословском заводу у Задру за школску годину 1891./92. Година XIV. Задар. Печатња Ивана Водицке 1892. Стр. 84. Садржај : Спољашњи положај Христове цркве за прва три вијека Хришћанства. — Ира-

вославни богословски завод. — Управитељ завода. — Наставничко особље. — Преглед предавања. — Библотека. — Главније наредбе. ЈБетопис. —■ Слушаоци Богословије. — Приправници Богословије. — ПГтатистички преглед. — Објава. По штатистичком прегледу за школску годипу 1891.—92. било је слушалаца Богословије уписаних 27 н то: редовних 17, ванредних 10; са нспитом зрелости 11, без испита зрелости 16. Од ових 27 било је у сјеменишту 15, ван сјеменишта 12; штппендиста 19, о своме трошку 8. Издржаше пспит 24, осташе не испитани 2, иступише 1. — По епархијама било их је из далматинске 11, Боко-которске 9 и из осталих 7. Приправника за Богословију било је при задарској гимназији 17 а при которској и дубровачкој 7. Свега слушалаца и приправника било је 51.

Читуља.

| Стево Васић-СолдатовиЋ, свештеник и помоћник кралупског пароха у Височком протонрезвитерату. Послије дугог и тешког боловања од сушнце, преселпо се у вјечност 20. јуна 1892. у 10 сатн прије подне. Тјело покојниково опојано је у височкој православној цркви од четворице свештеника и сахрањено је сјутра дан послнје подне у височко српско-правосл. гробље звано „Варошко гробље", у ирисуству многобројног народа како из варошице Високог тако и нз околних села и заступника н чиновника котарске области. У црквн говорио је слово овдашњи учитељ српско-прнвославне школе г. Стево Поиовнћ, у којем је описао живот покојников и истакнуо његове родољубиве врлине. Нокојник ј«, рођен 1. јануара 1869. у селу Годуши у Кралупској парохнји, од оца Васе и матере Маре, који су и данас жнви и у највећој еиротиљи и старости оплакују своје чедо. Почем је свештеник Димитрнје Малешевић тетак Стевин, а није имао од срца порода нити

своје дјеце, то, кад одрасте Стево за школу, прими га к себи у кућу да га васпита и школује. По свршетку основне школе у Високом, речени свештеник пошаље га у Сарајево, гдје о његовом трошку доврши два разреда вел. гимназије, а по том буде примљен у српско-православни богословски завод у Рељеву. По свршетку богословије у 1891. годинн, његов старатељ свештеник Димитрије то једва дочека, те нокојника оженн а његово Високопреосвештенекто АЕ. и Митронолит господин Георгије Николајевпћ рукоположп га за ђакона 8. новембра 1891. а за свештеника 10. и. м. и год., и по молби одреди га за помоћника Димитрију Малешевићу пароху кралупском. Као свештеннк покојник вршио је дужност своју с највишом вољом вијерно и поштено на потпуно задовољство парохијана и свога старатеља. У сваком поштеном друштву био је услужан, искрен и са сваким пријатан. Велики је то удар старатељу његовом старом свештеннку Димнтрији што изгуби овог младог помоћника и носинка свог. Бог да му души прости и вјечна му памјат П. Н. П.

Прва српока штампарија Ристе Ј. Савића у Сарајеву.