Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 403

пастира, коме су ваше душе на чување и изводење правог пута повјерене, и због тога су на меие и велике дужности и одговорности натоварене, од кога ће се некада много и тражити." „Ја снм — рече им — јотпт и ваш духовни отац, и према томе ии најмање иедоликује вам да ми као такови кажете бре поие, јер је то стидно п за мене и за вас" — Ако хоћете, да иоштујете мој чин, а са њиме и св. вјеру нашу христијанску и да ме као вашег свештеиика слушате о свему оном, чему ћу вас учпти; онда ћу се и ја радо с' вама дружити, и још радије ћу вам тада причатп о ономе, што су мени моји професори у школи предавали; о чему су ме учили, те сам данас постао срећан човјек; те сам постао ваш свештеиик, од чега ћете и ви користи имати". — „Ви сви познајете мог пок. отца и мајку, оип су заиста били одвећ сиромашни људн, да ме нису имали чиме изшколовати, по да сам ја то све сам не са пијанчењем н нерадом заслужио; но сам то постигао мојим поштењем, трудом, радом, предиоћом и послуживањем другпх добрпх л.удп. Ви се браћо хришћанима називате, а нн најмањег појма нејмате о Христовој науци; вн се зовете Србима патриотама п добрим родитељима, а лкфу тнм, пе само ви но п дјеца ваша сва су неписмена п тпппта незнају!. Ви се зовете зем.љорадппцнма, н погледајте, да су вам њиве и ливаде у корову обрасле, а кроз кошеве н хамбаре врабци вам звр'је!! — Гдје вам је црква, гдје вам је школа, а гдје ли јоште други просвјетни и користни заводи"?!! Сељаци га с' почетка слушаху са неким осмејком; али кад ви^оше, да је овај њнхов поп Миленко дојиста „ учеваи човјелс", и да нешто знаде тада га својскп почеше слушатп п рекошо му: „хоћемо. попо, хоћвхмо, кад велиш да тако треба, јер нама

пок. поп Перо никада нехтје о овим стварима говорити н као просте људе њнма учити; а зашто? и сами незнамо, — сигурно зато, што и он ништа знмо ипје"! Е па лијепо, када хоћеге, онда ћу вас молити ирије свега, да се оставпте мехаиа и пијанчења по њима, већ да се постарате, да сваки што више љетине у земљу баци, ношто је баш сада прољећпо в])пјеме, па ако Вог даде, те година добро понесе, нмаћемо тога доста и за ппће п за све остало, јер као што знате, „ без пара се ни на очев гро'б отиЛи не може и , као што народна пзрека велп. Сам отац Мплепко п у овоме сељацима предњачнше. Шегов плуг бјеше први, који је у прољеће у поље пзишао, његови сејачи и копачи опет првп, а богме п његова млада поша бјеше свагда ттрва, која са ручком брзо хпташс па њиву к' радницима својнм. — Љето бп II прође, јесеп наста, — а Вог милостпвп даде, те годнна донесе изобиљан плод какав је се само зажелптп могао. Наш тп „7 ит Малетсо " (та!:о га свп зваху) тад папупп кош кукурузпма, хамбар жптом, а ардов«; врло добрпм впном!. — Непотраја тако неколшсо годппа, а поп Миленко све шппе п вшпе радећн, зпатно ео обогати, да његова кућа у селу богатством бјегне прва, а са тпме стекао јс п велпку пошту међу својим парохнјанима да га с>ш из реда пппггокаху п са похвалом пме његово спомнњаху. Сељанп вндјев како пои Мнлепко од пуког снромагнка пајгоре „ЈалкиЛеве иородице " ггоста свегитеннгсом, а при том Согатим, — угледаше се на њега, те и оин почегпе земљу добро и што впнге обдјеловати, а мање у мехаие, на пнвнице, пазар и т. д; одилазнтп, па полако, полако то н онп впђоттге код ее.^е приличне суме новаца, које се свагсе годпне сне вигие п