Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 408

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7

осигура, па с' тога је крајње вријеме да се ово пнтање рпјенш и свештеник лиши брига о насушном хљебу, како би већ сада могао што боље свој позив вршити. Није главно да се дође до што виших материјадних прихода и срестава, већ треба имати пред очима да матернјална срества и бољитак свештенства буду само срество к циљу, како ћемо боље и лакше одржати се у духу српско-православном. Друкчије не би требало да буде, кад се у обзир узме положај свештеника у народу, чији свештеник мора бити право огледало и у добру и у злу, слика и прилика народног стања и с' народом у непосредној увијек вези, те и везан свештеннк за народ а народ за свештеника. Јер није нопа само за то да служи службу у цркви, био ко у њој или не био, па ни зато, да крсти дијете, чита молитву и т. д. него он је дужан да учн народ свему што је добро, да искорјењује зло у народу лијепом ријечју, својим примјерима пуним родољубља и пожртвовања, сијањем љубави и слоге и мирењем зава^ених, и још много има он дужности, које га за народ вежу. Па према такој задаћп како је свештеник у овим крајевима плаћен? Никако! „ ГледајуЛи дапашње сшање свештеничко мора се признати, да уе горе и жалосније, него лч и једиог другог сталежа. Нагие свештенство, које и онако мора много да сноси и много да гуша, ионижено је остављено ]е у ниском стању и иоложауу. Овако стање нашег свегитенства заиста се не бго смјело даље триити! Вријеме је, да народ види свога свештеника на досшојном мјесшу и да сриско свегитенство наиусти рало и мотику, те ирихвата се иравога задатка!" (види окружницу херцеговачке

Митрополије у свесцп „Б. X. Источника" од год. 1890.) Ове су ријечи св. Мптрополије најбоља илустрацнја свешт. стања у Херцеговини. Код рада о побољшању свеш. стања требало би најприје предузети раздпобу парохпја и уредптп парохдјал као најглавнији доходак свештеничкп. Парохпје би требало подијелити на; а) варошке, б.) сеоске првог степена са црквом и школом и в.) сеоске првог степена без цркава у њима. По свима овим парохијама треба да се свештенство издржава са: парохијалом разрезаннм по иароду, платом као вјероучитељу на комуналним школама (гдје ове постоје) и узгредним нриходима, који му у разним приликама падају као за крштење, вјенчање, опијело и т. д. При уређењу парохијала треба да се пронађе. а.) кључ како ће се разрезати парохнјал, б.) како ће се купити и в.) како и кад ће се давати свештенику. Код уређеља кључа за разрезивање парохијала било би најправије парохијал разрезати по имућству, па сваке треће годиие га разрозивати. За ово би требало прво дознати: а). јели данашњи број парохија потребан у Митрополији овој, те нлн би их требало повећати или умањити, па ако би их требало повећати за колико, а ако смањити за колико. б.) би ли свештеницима према тако поново раздијељеном, увећаном или умањеном броју парохија било могуће савјесно вршити своје дужности.