Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 8

зиву; пшрнће се знање и познавање интереса заједнице и важности цркве и школе по будућност и опстанак народа. Још ваља споменути, шта би било са оним свештеницима, који би по новој раздиоби остали без парохнја Ту би требало изабрати све старије и неспособније •људе и одредити им пристојно мјесечно издржавање, да их вис. зем. влада, док су живи из земаљске благајне издЈ >жава. На то би требало свакако од владе признање израдити и она на то да пристане, почем би нове парохије биле собом опскрбљене и не би њој ни на какав терет падале, али зато би бар требала привремене издатке да учини на ове људе. Са оваким уређењем био би препород у парохијама прилично изведен, ситуација створена повољна напредовању и да-љем усавршавању. Од коликог би замашаја било ријешење питања о дотирању свештеника' скора би будућност показала, а нреосв. I Митрополија, која би ово створила, стекла би бесмртних заслуга и за свештенство и за народ; јер би свештеник онда био упућен на народ, да га што више оба- !

вјешћава и учи у свему, а народ би живље корачао у познавању себе и давању важности себн као човјеку, те би поносито днзао главу и ондје, гдје се данас сам од себе повија. . . Ето то је укратко та представка о побољшању свешт. стања. Као што се види ми смо у напшм сједницама нешто отпочели радити, а да ли ће тај рад добрим плодом уродити, то ће будућност показати. Свакако порећи се неда да су свештенички зборови важни, јер скупљање свештенства има и ту корисну страну, што се свештенство на тим сједницама упознаје, зближује и узајамно чвршће веже; на тим састанцима расправља се о тешкоћама свештеничким и народним, и тражи се и испитује како би се могло до олакшице доћи; а што је још врло важно, мп млађи свештеиици на овим скуповима богатимо се и искуством од своје старије браће у вршењу племените али трудне службе свештеничке. Чајниче 1892. П. Ј. Комадановић.

0 поправки календара.

О

Као што је познато има неке разлике у времену између источно-православног тако званог Јулијановог и западног тако званог Грегорнјановог календара тако, да ми вријеме навјек бројимо у дванајест дана доцније него западњаци, и да ћемо свакпх сто н неколико подина вазда се од њих удаљивати. Да се уклони ова разлика, било је о томе разговора н препирке од давнашњих времена, и свака се рсформа одбила о вјсрски отпор као талас о тврду стпјену. Ту је ствар сада наново заподјео српски биоградски митрополит Михаило код цариградског патријарха. Писмо, у ком он говори о тој ствари, врло

је занимиво за наш православни свијет, па за то га ево и ми овдје у цјелнни саопштавамо. Гласи од ријечи до ријечи овако: Ваша Светтхш /" „У православној светој цркви утврђено је, да се света Пасха празнује увпјок послије прољећњег равноденствија, и да се не смије ннкад празновати заједно са Јеврејима. То је одредило седмо правило св. зпостола, које наређује ово: „ако се који епископ, свештенпк и ђакон уеуди, да празнује свети дан Пасхе прије проље&њег равноденствиј а заједно с Јудејима, тај дв оа