Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 41 б

неижрастл сгк ни нлплд* нл нега ннклкдк гдд и Л18кд нн пр8га нн <и8шица ни г8сеницл ни жлкицл". 2) на првој страни 5 л. у 18. таб. полурукописно, црно: „дасг зна клдсе престаки пон николл изгораждл 1777." а сасвим доље „јефтић". 3) на 4. л. 25. табака полурукописио црно: „знати се клдеки коинл зи(Иа ^'г г к рождлстка попк.гги когл ллЈгок (1772.)"; а на 8. л. истог табака са страие црним, врло стар полурукописни облик: „сил епи книгл длс6 знл 1|ј0 длс/ие кллдцб". 4.) На 7. л. 36. таб. са стране, десно, црвеним, у виду гатампе: „т писл\"0/ик гакоже 8зкод$ чч:р'к"го\-о,ик " (тиче се опијех, који писаху Отачник). 5.) На трећем лхтсту необи.љеженог, сада погаљедњег, можда 38. табака, сачуван је срећом овај драгоцјени запис, који је црним а у виду гатампе при дну прекрасно, премда једностакно, изведен, по коме се знаде, чија је ово књига и какав јој је наслов; запис гласи: „ОУи К јчникк /Ионлстирл чирл\окиц'к нл (гкц -к ли /иб". — На другој страни 5 листа 18. таб. насликана је истијем црним мастилом, а ла.нда и истом руком, доста лијена слика апђела, и то само у главнијем потезима; апђео је мила, младачког, али ипак озбиљног лика; у десннци, која је привијена к средини прса, држи кратак мач, а љевица у истој висини са стране обухвата повелику кругљу (земља?)■ лијево је крило тек започето, па не довргаено: негато је сметало писцу да посао довргаи, па за то нема на тој страни а зарад слике никакова заииса. Књига је, као гато рекох, прилично сачувана, али се ггознаје, да је много употребљавана, па јоттх доста пати.ла и од влаге и несавјесних руку. У Горагаку је цркву досијела јдмачно послије погора манастирског, кад су калуђери по разнијем странама тражпли себи заклона.

Пошто са.м тине у опћпм потезима оиисао исти споменик,. то мислим да неће бити на одмет. да јога негато припоменем о самоме манастиру Ораховици. Манастир је Ораховица стародавни храм божији; ностао је можда и прије времена св. Саве, а његово биће нротеже се све до год. 1675., кад је постао жртвом пламена. Ученн нати историчар г. И. Руварац мнсли, да се тај маиастир спомиње већ у типику св. Саве за манастир Студеницу, према чијој је установи самодржавни господин српске земље, кад нде у Студеницу, да постави игумана, имао да поведе собом, осим једног тада у држави епископа рагаког, јога неколико игумана од оближњих маиастира, а међу 1Бима и нгумана „ скетлго ГеоргЈл оу Дккри" 1 ), чиме је уједно показан велики зиачај и важиост тога манастира. Исти тај маиастир св. Георгија „вк лгкст г к реколгклпч Ор"к\окици ккД 'Алр 'к" спомиње и књига „Животи краљева и т. д." на стр. 138., ђе се наводн, да је ту цркву обновио краљ Мидутин. 2 ) На и у исправи српског архиепископа Нпкодима, гато је придодаиа св. Стефанском хрисовуљу краља Милутина, наводи се међу „богом-сабраним збором српским", а у реду пгумана, такође п „орл\окннчкн Глкрилх", премда је могуће, да то можда није ова дабарска, већ нека друга Ораховица, погато је стављена по реду међу македонске маиастаре Гостивар, Нагорицу п Скопље, а не међу рашке: Студеницу, Милегаево, Сонот, Вањску и т. д. 3 ) Осим овијех књижевиих свједочанства, пмаду још два друга стварна спомеиика, који свједоче о бнћу тога манастира. Прво је „печлтх ск ГеоргЈл лкм1лстир , л ()р'к= х ) Годишљица ii. стј >. 250. 2 ; Иста књига и страна. 3 ) СветостеФански хрисовуљ, издање босанске владо 1890. стр. 44. и 45.