Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 418

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 8

вити једно звоно приличне нето тежине од 22б клгр. што у име Бога у дјело и приведоше. Подигнувши уз цркву од дрвета звонару и на исту звоно, тим су показали заставу данашње хабсбуршким домом подпјел>ене слободе, срсће и благостања, а стара је црква свједок кобних времена, кад претци њихови ропски и у страху живише, али је уједно свједок и да су је — и ако су сваким часом смрт изгледали — љубили и вољели, да су у њој за онда утјсху и радост на боља времена добивали. Добивши звоно, освећење његово одредише у споразуму с Преч. г. протом Алексом 1Топовићем из Сребренице, да буде па Петровдан. У тај мах су и позвали г. проту да изволи доћи п звоно освештати. Дотични одбор објавио је околним иарог хијама и нозвао, да би што впше народа дошло на ову свечаност. Пречасни г. прото, оставивши у заступетву код своје цркве пароха крњичког 1'исту Блажића дошао је на преноћење пароху црвичком. Сутрадан, т. ј. на Петровдан дођу цркви, која је далеко четврт сата од куће. Свс је прнређено било, што је требало односно .штургије и освећења звона. У 7 сати изјутра отпочета је јутрења. По јутрењи предузе г. прото освећење звона у присуству много сабранога и нарохијалнога и других иарохија народа зато, да би при литурђијп као освећено могло служити. На велико удивљење, што се нигде није могло примјетити, кад је преч. г. прото кропио звоно „( кашчжок ) кодов" изнутра и с поља, многи од народа, највигае женски спол, поврвље да ватају у стаклета, финџапс, ђевзе, капљице са звопа од „гкжшчжов кодои", прииисујући јој цјелебну моћ за лијечење очију и других болести. Против тога не могу ништа рећи него „к-кјм ткоа гп.ш тд". По освећењу звона иречасии нрото предузео је проскомидију. Док је проекомидија обављена, дотле је и звоно на}!одом дигнуто било на звонару и способно за рад постало. Пречасни г. прото је први у име Бога, а на радост народа зазвонио, давшн при томе народу кратку ал језгровиту поуку, да би обраћао пажњу на звук звона, те да би радије посјећавао храм Божнји, да звуком звона објављује ра-

досне и жалосне случајеве и друге потребе и да звоно по црквеној историји значаја има. Иза тога одмах је преч. госп. прото отпочео св. лнтурђију, коју је сам достојанствено оделужио, а за пјевницама су пјевали парох црвичкн и Трпшо Станојевпћ, кнез сребренички. Народ се све већма сабирао. По свршетку службе сјело се за — прирсђени одбором — ручак. При ручку скоро никакове здравнце нису текле. При служби и ручку пуцала је црквена нранђија, коју је ђумрукђија из Скелана иабавио и цркви поклонпо. — Народа је било доста и врло је радостан и задовољан био, колико дотични парохијални народ не мање и сви гости, који су из сусједних парохија својој браћи на увеселење дошли. Било је нешто и из Србије народа, али да му је тачно и раније објавл>ено, да ће овај дан бити, било би га много више, пошто је ту близуи редовна скела, јер, и србијанцима је мило кад су чули звук звона на том мјесту. Игром и пјесмом омладина се забављала и веселила а кавзи н инату није мјеста било, Примјетити се може само то. Да су одредилп били који други дан, а не тај за светковину, јер ни један свештеник не емије' оставити цркве своје без службе, а има и велпки зборова код цркве. Многп би хтјео доћи, да види каква је то свечаност и поредак, а не може, те му је жао, с једне, а с друге стране, што је мање народа, мањи је и приход цркви у име звона био. И старо п младо од милине и радости 1 на пзмјенце су једно за другпм звонилп звоном, као да би хтјели ту радост и својим старим објавити: Пуни бједа, искушења, Прађедови славни; Пробуд'те се, нрените се, Из гробова давни' ! Сад су мирнп тирјанини, Што су крви пили; Сад видите, сад је доба, Сада Србин живи! Нема више робовања, Већ је доба златно ; Хабсбуршким је царским домом Потомцима дато! —