Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 476

В.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

црквених обреда придржавали. Но и оне цркве, које имађаху Типика, нијесу могле увијек доста да се користе, јер овај бјеше на многима мјестима нејасан и непотпун, те је отварао врата личном сваћању појединих одредаба, што је про" узроковало, да се правило црквено разно тумачнло, а још различиије изводило. Та разноликост давала је често повода свештенству, да затражи, да се Типик наше цркве темељно пречисти, нејасности протумаче и удари темељ једнобразном вршењу црквених обреда у нашој св. цркви. „Да ту потребу нашег црквеног живота у колико је могуће попуним, ја сам се ево подухватио тешкога и мучнога посла, те сам написао и протумачио Типик наше св. цркве. При овом послу прелистао, сам старе и нове Типике, и осим другпх послужише ми и ови извори: 1. Пособије к изученију устава богослуженија трав. церкви Костантина Никољскаго, протојереја. Из" дање четврто. С. Петербург. 1888. 2., Практическоје руководство дља свјашчено-служитељеј ири совершенији свјатих таин. А. 0. Хојнацкаго. Москва. 1883. 3., Новаја скрижал , Венијамина архијепископа Нижегородскаго. Издање петнајсто. С. Петербург. 1891. 4., Дни богослуженија иравосл. церкви. Г. С. Дебољскаго, протојереја. Издање осмо. С. Петербург. 1887. 5., Краткоје изображсније церковнаго устава. Москва 1866, 6., Историческоје, догматическоје и таинственоје изјасненије на литургију , Ивана Димнтревскаго. Издање треће. Москва. 1823. 7., Ђосанско-Хер-

цеговачки и Дабро-босански Мсточнш. 1889. 1890. и 1892. Сарајево. 8., Хришћанст Веснчк. Београд и т. д. Те сам по њима и другим наш Типик разјаснпо и попунио. У колико је мени овај тешки посао пошао за руком, најбољи је доказ за то: благослов и одобрење св. архијерејског Синода... „Од какве ће користи бити ова књига свештенику, учитељу, богослову, прпправнику и појцу, држим да ми није нужно говорити. Моја је најтоплија жеља, да се њоме користе сви они, којима је она у првом реду намијењена. Но свакако бп ријешила своју најважнију задаћу, ако би могиа послужити као покретач, да се једнообразност у вршењу св. црквених обреда заведе иутврди у свима српеким православним црквама". Од стране наше топло препоручујемо свему свештенству и учитељству ову књигу — Тииик или Устав црквени , и братски их позивамо да сваки по један комад набавити не пропусти, или за себе или за цркву. Особито препоручујемо свештенству из цротопрезвитерата: сарајевског, височког, дервентског^ тешанског, ирњаворског, круиског, бихаћког, ттровачког, сребреничког, травничког, варцар-вакуфског, костајничког, санског мосша, приједорског, рогатичког, бугојинског, лсванског, и кључког , да набави овај Типик, јер од 25 протопрезвитерата епархије Дабро-босанске, само су свештеници из протопрезвитерата вишеградског, бањалучког, градишког, гламочког, маглајског, герзовачког и власеничког, набавили ову потребну књигу.

Читуља.

Миле Љубоја, парох „Оштре луке" (у протопрезвитерату Сански Мост).

Герман ЈовановиЂ, јеромонах и управитељ економлје при манастиру Моштаницп.

Преселио се у вјечноет 5. сентембра 1892. године, а сутра дан сахрањен је у опште селско гробље. Покојник је рођен у пстом мјесту 7. јануара 1831. Рукоположен је за ђакона и свештеника 15. и 16. априла 1848. г. од митрополита Игњатија у Приједору.

1'ођен је 25. априла 1863. у селу Нештину — у Сријему. Рукоположен је 21. и 22. априла 1891. за ђакона и јеромонаха од митрополита Тоорђа Николајевића. Умро је у Нештипу 27. септембра 1892. г. а сутра дан сахрањен је у опште гробље.

Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића у Сарајеу.