Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10 и 11 В.-Х.

0 Змају, Змају огњени, што се не извијеш, што не долетиш на крилима ватренијем да видиш како ти се твоја божанствена, велика душа грли са душом простог сеоског народа, како се у љу прељева, извија, да видиш па да се топиш, растапаш. Сунџе бијаше нагело за наше планине, али као да је бивало све љепше и више све фантастичније и призор све љепшп, све романтичнпји. И њему кан' да је зкао, што је „рок приспио разузнавати се". О томе ганутом, о томе осјетљивом року, нећу вам много, нећу вам ништа говорити, јер би ми срце постало посве сентиментално, па бих развео на дуго н пшроко, што би, бојим се, у чптаоцима негодовање и одвратност произвело, а то нпкако нијесам рад. Око 4 сата по подне митрополит оставпвши великих и сјајних и сваког поштовања достојних успомена, кренуо се је у пратњи све омладине власаничке, неколико свештеника, чиновника, ј-едног већег часника и једнога кнеза. Пред вече, око 6 сати, стиглисмо у Власенице и до саме куће преч. г. Ђ. Марковића допратили Њ. Високопреосвештенство, које је ту и одсјело, а ми оданде 'нако „у компанији" право Ротху, ђе уз чашу пиве, а на предлог г. М. Марковића учитеља, зарекнемо се правити те исте вечери сјело у почаст Његовом Високопреосвештенству; што смо заиста и учинили на опште задовољство а н? дику и част грађана власеничких. !Ћ. Високопреосвештенство нам је својом уваженом посјетом зачинило и увеличало ово значајно сијело, на ком је осим наших грађана био те велик број страних гостију нарочито пак Зворничана, на чему им сад за сада хвала, а о Илијин-дану нек нас боме нзгледају, јерих неће мимопћи зајмп. На челу сијела изговорио је у виду здравице наш учптељ М. Марковић врло лијеп и скнадив поздрав Њ. Високопреосвештенству, који гласи: Ђисокотреосвеитени готодине! Као што се судбином удаљена дјеца од свог правог родитеља радују његовом доласку, тако је искрена п непзмјерна радост српско-православ. грађанства власеничког а и цијелог овог котара побуђена Вашијем доласком. Посјету вашу, ко свог духовног поглавпце, правог и великог родољуба п великог

Стр. 505

добротвора ерпског урезујемо као најсретнију успомену у отворена срца наша. Као видљиви знак овог великог и одушевљеног весеља нашег, ево се сакупи ова кита Ваших духовних синова сложена и укићена не само од овдашњег грађанетва, но и остале наше браће из сусједних мјеета, да вам и овом приликом ода и искаже оно поштовање, што га Ви у свом досадашњем узорном животу заслужисте. Сви овако сакупљени и заједнички од свега срца н са највећим оејећајима кличемо: Нека Вас свемогући и милостиви Творац поживи још и надаље међу нама, као и до сад тијелом крјепка а духом свјежа — како би свој племенити и добротворни рад у истом правцу наставили и свом љубљеном народу још мнлију успомену оставили. — Живио! Псслије су редане још многе здравнце, између којих ми се понајвише допала она пречасног Јове Брежанчића, који је истакао, како само онда народ у овим крајевима може напредовати, ако буду свјештеници у заједници са учител,има и општинарима радили ушћив шп(л8. Да сам стенограф сигурно бпх му је био прибилежио. Високопреосвештенп се је одазвао, захвалио нам и у здравље свијех ту присутних подигнуо здравнцу, на коју смо ми, подвикнувши прије громно и србињски „Живио" отпјевали „Услиши Господи желанија наша". Послпје краћег времена Високопреосвештени је у пратњи тројице свештенијех лица и једног из наше љубиме и веселе дружпне врнуо се дома, да отпочине и да се спреми, опет за њ'га дуги п трудни пут, за срећни ако Бог да повратак у његову престоницу. Сјутрп дан у неђељу на објутру кренуло се је Његово Високопреосвештенство са својијем пратиоцем часним г. протођаконом Р. Бошковићем, а пратили су их у колима наши најпрви и највиђенијп грађани до Тугова. Ту су се пољубивши га у свету десницу с њиме и с протођаконом растали и с благословом његовпм врнули се у Власенице, ђе је осталн свијет, којп не могаше ићи због влажна п кишовита времена слао Богу у Његовом храму топле молитве, за здравље и сре^но путовање свога великога добротвора п обљубљенога Србина архипастира, који но се је поте-