Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св 12

манастирски млини (воденице). Манастир лезки у једној лијепој равниди, којајеимала пет дана земље под собом, — а сад само има два дана ораће земље. Црква је опкољена од југо-истока брдом Лагатовом, Урљајем и са водом Бистрицом; са југо-запада планпном Урља]ем, Осојем, водом Млишницом, и њивом Појатинама, из ко ј е њиве истиче врело „Калуђерац"; западно-сјеверу њивом Појатинама, Липником и планином Бјелоборјем. У тој њиви је била велика и тврда трава „липица" те због тога се зове манастир ЈГипЉе, јер се и данас по ђекоја нађе липица тамо у земљи; сјеверо-источно њивама: Липником, Селиштима и Жутим Мајданом. Црква је на истоме старом темељу подигнута, нит је дуља, нит је шира, као што је стари темељ био на крст, тако је и сада направљена; у истим развалинама нашла се св. часна трапеза и ступац од исте трапезе; од исте трапезе није се ништа окрњило, ни једно парче, а нашао се и један стари манастирски шчат , од исто1; манастира, који се и данас налази код српско-православне црквено-школске општине у Бањалуци на сачувању. На истом печату налази се овај натпис: г и-ј-ј(Г. шкризк ЕЛГОК!ф!|Ш ПЈКТМ! ијг И П!Ч(1Т»| лшнлгтнрл шгокицл" н иста слика благовјешченија у истом печату изрезана. Овај манастир, има дуљине 16 метара, ширине 8 метара, а од прилике 18 до 20 метара је висина великог средњег кубета. Исто кубе озидано је на црквеним зидовима, и на четири ступца, која су у средини цркве, сваки је ступац до почетка кубета, који су унутра у цркви високи по 7 метара, ширине три четвртине метра. Сваки је ступац на четири ћошета. Црква има двоја врата и то: једна јужна, висока на округ један и три четврти метра, и западна двокрилна врата, која су један метар и осамдесет ц. м. висока. Између мушке и женске цркве има озпдана преграда, до врха цркве и има на истој једна врата. На свој цркви има 11 прозора; сваки прозор висине по 66 ц. м. а ширине по 33 ц. м. У великом кубету има 8 дугачких прозора по два метра, ширине но пола метра. Сва је црква озидана од тврдог љутог камена, а зид је дебео један метар и десет ц. м. Црква и олтар сва је еведена на неколико кубета, а кубета су покривена растовом даском, осим великог кубета, које је покривено бијелим плехом (тене-

! ћетом), који је обојен црвеном бојом; потпођена је лијепим тесаним каменом. И има с' десне стране Архијерејски сто. Све то направљено је, и подигнуто, о трошку народа; јер овој цркви припадају села: Липље, четири II1 п.еготпне, а ишло се по народу и у друге парохије за припомоћ. Манастир почео се оправљати год. 1870. а свршен је 1879. Управитељи овог манастира били су: Коста Душанић парох Прибињски и Липљански, блаженопочивши Ристо Јунгнћ бивши парох НТњеготински, и Илија Вуковић тежак из Липља са осталим народом, а мајстор (неимар) Јосо Максимовић из Маглаја, који је радио на њему; п радња је од прилике коштала преко 2.500 дуката, осим народног труда, који су туде радили. Црква још није посвећена, али имаде I антнмннс посвећен и данас Божија служба у њој врши се, и служе два свештеника мирскога чина, ноп Коста Душанић из Прибчњића нротопрезвитерата Тешањског, и поп Симо Јашсовић из Шаринаца протопрезвнтерата Прњаворског. Света тајна носи се и данас у дрвеном путијеру, свештеног одјанија потпуног нема, књига нема, и других потребних стварн за украшење цркве нема. На врху антиминса имаду ушпвене свете мошти и ове ријечи на истоме: „ИнИИ^ Ж! ШК!ЦЈ!НК ККК ГЖ : К;К!!Т!НКСКТ1 КО!Ж! [6К!рШИТИ(! НДД НН.ИК' (фж(ДД И КГШТК1НДЛ ТДИЊ1 : Ш ПрИЈЈКИЈННН^ИШЛГО (.10 ЈЈЖН^ШЛГО", На ДНу у ПрВОМ реду: „пр^Афж-бишдго и кого.иизкрлидго г. г. Гнкрил.! /Ни^лилокичл: пјмкомлкнлго гИитрополитл Длкро-сомнгклго Д прочли: л^то гошодн^ л\ј,М1Н. го: (1746) .ила н (8) го: а на дну у дрз^гом реду: „СлУжитмв гогподж-к ,ИОЛВ ХрИ!ТЛ рддн ПО.И!!(Н И .ИЖ! Н!ДО!ТОЖЛГО Лр^НДАкони Г!рл(н.ил нзосрлзнТ!лнлго (16". Имаде у истом манастнру и једно мало Евангелије од <5\|т. (1730.) јануа}>а г (3.) Ове ствари, манастирски печат, антнминс, и Евангелије, сачувано је у кућн Лазе Поповића, у селу Липљу, јер су били свештеници из куће истог Лазе, па се ово и сачувало. Један пут дође један калуђер јерусалимац кући Лазиној на конак, па превари Лазу и однесе гори поменути тчат , а овај калуђер оде у село Илову и прода га једном тежаку за пет дуката, овај тежак донесе га у Бањалуку код покојног г Борђије Делића трговца и прода га иетом Делићу, колико је овај дао за овај печат, незна се? Блаженопочившп свештеник Гавро Поновић син Лазе Поповића искупи га од Ђорђије Де-