Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 64

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1 и 2

Али што је најважниј е још, он је епттстеоп оне цркве, која се свагда строго држала оне основне заповјести апостола Павла, да нико не смије проповједати друго еванђеље оспм оетогп , које је у пОчетку свима објав .Ђено. По томе и данас та црква не прнзнаје никаквих других доГмата осим оних, које је признавада и најетарија, нераздјељена, васељенска црква. Грчка црква је без еумње апостолска и у правом смислу ријечи католичка (саборна). Душа нам је пуна радости и благодарности, што нам је дошао епиекоп те цркве и тиме нам засвједочио, да и ми стојпмо на истој светој основи. Н.в осим тога признатн морам, да смо ми особито наклоњени народној православној грчкој цркви, јер је то црква, која је кроз толике вјекове, док се Грчка превијала под турским игом, спасла славни грчки народ од растројства и пропасти. Само тој народној цркви има Грчка да захвали, што је могла стрести са себе турско иго и ступити у нов жпвот, те сада и опет"у тој славној земљи цвјета наука н умјетност, вјештина и трговина, и развија ее богословска наука по ново, а живи представник развитка јој јест и господин архиепископ Никифор, кога ја са особитим поштовашем молим да благослови нашу цркву језиком и благословом апостола Павла: ,,Б,мгод(1'Гк Гогподи ндшгго Њ&д Хј)('[ТД И Л(ОКОКк Еогн И ОЦЛ И причлст'!! ГК. дУх'' 1 А л б У дјтћ ск к Љ / ии калт к "к к^ки д.иинк"'. Говор овај на све је јако утицао, а утицај тај је био још јачи, када је православнп архиепископ Никифор приступио олтару испод руке са епископом Херцогом и поклонив ее по православноме, начину три пут, окренуо се силном народу и благословио га благословом св. апостола Павла на грчком језику, као што је то епископ Херцог зажелио. Са благовословом православног еппскопа за вршена је елужба старокатодика, на којој се читао спмвол вере без неоснованог додатка му (Шо^ие (и од сина) и православни представницп су се разишли из цркве са жељом, да православно богослужење ово што прије доведе старокатодике истинитој вјери, која се као што је и сам епископ Херцог рекао, чува у православној цркви. „С. С." Прешли у православље. Читамо, да је недавно у саборној цркви св. Василија у Сан Франциску (у Америци) прешла у православну вјеру

једна унијатска црквена општина од 500 дугаа еа својим свештеником Ал. Товтом. Иконе за цркве и домове. Има довољно узрока, да свештенство обраћа велику пажњу на све, што се у народ доноси и шири, а нарочито на оне стварп, које сиадају у предмете цркве православне. Међу овпма су у првом реду: иконв. Какве се иконе растурају и продају у Босни и Херцеговини неуком сељаку, и шта све не ће спрома сељак купити: познато је сваком нагаем свегатенику. Но мало их јв, који су св иостарали да томс на мракшичнији начин доскоче, како је доскочио иарох јервмиИки. свештеник Јован Брежанчић , у котару и протопрезвитерату влаееничком. Тај је евјесни пастир знао придобити иарохпјане, да не само сав иконостас у цркву приложе, него и да сваки домаћин набави за своју кућу икону својег еветнтеља (крсно име). Добри и честити парохијани, радо су се одазвали жељи својег пароха, те је сваки по нешто, а многи домаћин и по сву цијеиу једне иконе — приложио за иконостас у цркви. Одбор црквени, ради признања и благодарности и ради спомена ријегаио је, да на свакој приложеној икони, оеим натппса: којег је светитеља иди празника лик и догађај, — да се по дну иконе исппше: име и презиме, мјесто пребивања и занимање приложника, са годином кад и којој је цркви приложена. Тако исто биће означено и на иконама домаћих патрона. Иконе све, на чврстом платну, маснијем бојама, а строго по православном типу израђене, наручене су преко консисторије код једне уважене и познате српске књижаре, која се тијем послом одавна бавп. Кад би се и остали свештеници хтјели на овај начин заузети, да парохијани набаве чисто правоелавне иконе : онда се не би налазило по српско-православним кућама и таквих икона, које све су прије, само не ликови светитеља православне цркве. Примјер, што га је показао јеремићки парох, нека би уродио добрим плодом и по осталим парохијама, како би се једном стадо на пут, по правосдавље и вјеру штетној трговшш шпекуланата и њиховпх агената, којима је једино стало до добре заслуге, а на штету сељана и неука свијета!

Прва српека штампарија Ристе Ј. Савића у Сарајеву.