Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 165

плодоноено, јер само пост задовољава Бога". Слично томе говори он на другом мјесту: „Само се пошћењем и испуњавањем Божијих заповијести уништава првородни гријех, који и јест пошљедица цепошћења и нарушења заповијести; јер противнијем иачином првороднога гријеха, подмпрује човјек Бога. А почем јело учини да чопјек падне у гријех, за то се треба чувати од јела, — треба дакле постити". Св. Кирил Јерусалимски у 3. катихизису говори; „Као што змаја, пролазећи тијеснијем путем кроз земљу, свлачи са себе старост, т. ј, кожу — кошуљу, а тијелом се понавља: тако и ти уђи кроз тијесна врата и ускијем путем, убијајући тијело своје постом, т. ј. одбаци од себе погибао; одбаци старога човјека с' његовијем дјелима". Св. А мкросије говори: „Пази да пост, који ти се заповиједа, не презиреш па и око због свакидашње слабе хране мораш ослабити тијелом; то опет немој одступити од пошћења, него се уздржавај впше за небеско угошћење".

Свештеномученик Кипријан у слову о онијем, који су пали у гријех, говори: „Бог ће ублажити свој гњев наспрам онијех, који посте, који плачу и труде се, да се поправе, јер он сам таковијем обећаје то". А на другоме мјесту вели: „Данило хотећи да угоди Богу постом, у врећи и пепелу себе мораше". Св. Епифаније при крају својијех књига у кратком поучењу говори: „Ми постимо, не да учинимо неко доброчинство ономе, који је пострадао за нас, него да тијем исповиједамо, да је страдање Господње, које је за пас претрпио, било ради нашега спасења, и да за грјехове наше пост наш буде Богу угодан. Сви ови, и многп други св. оци, као свјетила и стубови цркве православне сами постише и тијем нам оставише примјер и показаше пут, који води к' вјечноме спасењу. Њихове многе опширне бесједе, који су о посту говорили, оиђе краткоће ради изостављамо. ће се.)

Мудре изреке. (Наставак).

114. Ми морамо с наше страие очекивати мирно долазак некога другог, који ће нас научпти нашим дужностима према боговима и људима. Но кад ће то вријеме доћи и ко ће бити тај, што ће нас свему томе научити? Ја бих радо видио тога човјека, кад би могло бити. Кад би сада одмах дошао, ја бих био готов, да шљедујем његовим прописима и држим, да би ме он поправио. 1 11латон. 115. Религија не одузима ништа разуму, него га тумачи и оплемењује; она

не упропашћује људе, него прави од њих светитеље. Волшер. 116. 0, како је невјерник за сажаљење! У животу не руководи га никагсва нада! Црни облак невоље лебди над његовим васколиким мишљењем и изглед на потпуно уништење бића му, ставља му душу у неописиво стање. Па шта се тада често догађа? Живот му постаје несносним, лаћа се пријеступа, да се свога стања ослободи и употребљава књижевну шимеру, оно зло начело Волтерово: „Ако смо