Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 166

Б.-Х. ИОТОЧПИК

Ов. 4 и 5

све изгубили и ако више ни наде немамо, тада је живот јадан и смрт постаје жалосном дужношћу". —- Заблудјели и безбожни људи, који непрестано на вјеру нападате, престаните са вашим богохулством, увидите, да је прва дужност човјекова, да буде човјеком, а престаните распростирати несрећна н»чела, која су сваком друштвеном поретку шкодила! Веле ? да је Калифа Омар, кад су га запитали, шта да се ради са Александриском библиотеком -— одговорио: „Ако кшиге у шој садрже што противно корану, онда су хрђаве н морају се спалити; а ако садрже у себи оно, што и коран, онда су излишие, те их опет треба спалити". Наши научењаци држе тај суд за најапсурднији, што га нмаде. Ставимо сад каквога знаменитога поглавара цркве у мјесто Омара, а Еванђеље у мјесто корана, библиотека би била сиаљена и то би ваљда била најљепша црта у животу тог црквеног поглавице А шта да речемо о маси незнатних писаца и лијених књижевнитса, који државу просто троше. Рекох лијених? Но камо среће, да су сви само то! Морал би био чистији, а друштво мирније. Но ти празноглави и незнатни букачи ничу као печурке свуда и окружени својим несрећним парадоксима, потгсопавају начела вјере и уништавају врлину; они се са сажаљењем смјешкају, кад чују старе ријечи: вјера, отаџбииа и т. д. и иосвећују своју философију паду или изопачењу свега онога. што људп за свето држе. Они не мрзе догму и врлине са свим, него се само противе јавном мишљењу, и ако хоћемо, да се опет поврате ка олтару, смијемо их само међу атеисте протјерати. 0 страсти 'за одликовањем, шта све нијесу у стању. Ј. Ј. Кои$$еаи : говор који је добио награду академије у Дијону.

117. Не може нам се приговорити, да се само празноглавићи и простота држи вјере, јер је религиозних људи било међу најдубљим мислиоцима и философа и највеЛим духовима , као и м(фу математичарима (Паскал); ме^у најбистријим метафисичарима и најоштроумнијим учењацима, који су на свијету били. ., 13 ШЈ Л(у» 118. Ја бих радо половину онога, што сам написао, у ватру бацио и остало поправио. Ја сам навикао тако слободно говорити, да сам свагда готов какву бесмислицу написати; с тога бих желио, да се већи дио онога, што је збирку мојих списа умножило — изгуби. Волтер св. 83. стр. 113. 119. „За" и „против" говорити и доказивати, бити са свим увјерен и нигата не вјеровати бјеше идеја најмилија мојих мисли. Ја не могу ни једне моје књиге погледати, а да не уздахнем; јер мјесто да поучавам, ја кварим; мјесто да храним, ја трујем; и при свим мојим лијепим говорима, ипак сам у заблуди. Ј. Ј. Коиххеаи. 120. Ја не вјерујем, да је икада било философа од системе, а да није на крају живота признао да је изгубио вријеме. Волтер. 121. Узалуд напрежете свој мозак да попуните божанску моћ, узалуд питате све науке, којима се толико гордите и бројеве математике и линије геометрије; ти ванредни ограици духа не дају нам ништа друго, него материју мудраца. Да би смо шук добили човјека, морамо развити душу, и од тог тренутка, када се душа појави, она тражи свога Бога. Опет се дакле враћамо на тако презрену вјеру. Само љубак према Богу чпни човјека савршеним. Агте — МагИп.